Stubaste jabuke – sorte i tehnologija gajenja

Više nisu tako retke u našim voćnjacima, stubaste jabuke – koje su to sorte i tehnologije gajenja stubastih jabuka? Stubast tip rasta kod jabuke predstavlja biološku novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine (10.000 biljaka/ha), unošenje oprašivača u jednosortne zasade i zasnivanje porodičnih voćnjaka na malim površinama i okućnicama. Voćke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja prirodno ne grana. Rađaju na rodnim kolačima raspoređenim duž cele kordunice.

Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. U toku dvadesetogodišnjeg oplemenjivačkog rada izdvojeno je više selekcija od kojih su šest priznate kao nove sorte.

Koje su to vrste stubaste jabuke?

Najkrupnije plodove ima sorta Rumeno vreteno koja sazreva 05. septembra. Svake godine rađa obilno ali nikada ne prerodi jer sama reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova.

Sorta Kraljica čardaša se odlikuje poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda i sposobnošću čuvanja i do 6 meseci.

Sorta Vesna je karakteristična po vrlo ranom vremenu zrenja, polovinom avgusta, srednje krupnim crveno obojenim plodovima i širokoj, srednje bujnoj, uspravnoj kordunici koja na najlepši način popunjava prostor.

Zeleni dragulj i Smaragd su vrlo retki čak i u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Sazrevaju kasno, krajem septembra meseca, imaju izuzetno lepe plodove, nakiselog ukusa a dobro se čuvaju u toku zime u običnim uslovima skladištenja.

Izdvojeno je i više hibrida sa atraktivnim žuto bojenim plodovima ali najatraktivniji su Đerdan i Dukat. Vreme sazrevanja najčešće je oko 01. septembra. Posebnu atraktivnost imaju patuljaste forme koje se uspešno mogu gajiti u saksijama ili kao najlepši deo vrtnih kompozicija.

Korišćene tehnologije kod stubastih jabuka

Stubaste jabuke se gaje bez naslona na rastojanju u redu od 50 cm. U amaterskim voćnjacima i manjim plantažnim zasadima, najbolje ih je saditi kao jednored, dvored ili trored na rastojanju red od reda 50 cm. Ako sukcesivno sadimo više takvih blokova, treba između blokova ostaviti rastojanje od najmanje 1,2 m da bi se mogla obavljati normalna rezidba, okopavanje, zalivanje, đubrenje i hemijska zaštita. Međured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u voćnjaku čini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehničkim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a NE mulčirati rastojanja u redu jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo često mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu voćku.

Prilikom izbora sorti mora se voditi računa da je jabuka stranooplodna voćna vrsta i da pored osnovne sorte moraju postojati i oprašivači sađeni po nekom rasporedu. Osnovne sorte kod stubastih jabuka su najčešće jedan ili dva hibrida kasnog vremena zrenja, crvenog ili zelenog ploda, koji se mogu čuvati u toku jeseni i zime nekoliko meseci. Za oprašivače najbolje je birati sorte ranog i srednje ranog vremena sazrevanja jer se oni sade u manjem broju a njihovi se plodovi pojedu direktno sa stabla u toku leta i rane jeseni. Najbolje je da u zasadu budu prisutne bar tri sorte koje stupaju u period plodonošenja istovremeno, obilno cvetaju i približno su iste dugovečnosti.

Nega stubastih jabuka

Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba učestalo zalivati već samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivanje treba da znači dodavanje vode u visini od 40-50 l po kvadratnom metru ili 10 l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši, treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Posle toga sigurno 15 dana nije potrebno navodnjavati. Preterano i prečesto dodavanje vode zemljištu ima za posledicu intenzivan vegetativni porast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje voćki i sabijanje zemljišta. Sa zalivanjem treba prestati posle 1. septembra da se ne bi izazvala retrovegetacija gde se veliki broj cvetnih pupoljaka razvija u novi porast koji znatno umanjuje rodni potencijal biljke a ne može da zdrveni na vreme pa izmrzava u toku zime.

Potreba za rezidbom je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih kolača. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao što je Zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine. Sporadično obrazovane jednogodišnje letoraste duže od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnji letorasti pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovan rodni kolač, prekraćujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne kolače i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako će svaka voćka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha.

Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom, odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekraćivanjem na dva do tri pupoljka. Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i početkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo postići da se na prekraćenim granama već iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci.

Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji. Na sadnici prve klase cvetni pupoljci su prisutni već na jednogodišnjem porastu i treba voditi računa da ih u toku transporta ne očenimo. U drugoj i narednim godinama stubaste jabuke će početi da daju ozbiljniji rod koji bi se od pete godine trebao ustaliti na 10-15 kg po stablu.

Nenad Stefanović, dipl.ing. polj.