Najnovije vesti
Početna » ORGANSKA » Korovi u organskoj proizvodnji – kako protiv njih?

Korovi u organskoj proizvodnji – kako protiv njih?

Korovi u organskoj proizvodnji – Organska proizvodnja zahteva mnogo predradnji da bi na kraju sezone imali uspeha u rodu. Najveći problem predstavlja stalna borba sa korovima jer je zabranjena primena hemijskih sredstava zaštite. Znači, puno ljudske snage treba angažovati da bi se sačuvao plod. Savetodavac zaštite bilja Siniša Nedeljković će Vam pomoći da se dobro organizujete i uspešno savladate korove.

Kako se rešiti korova u organskoj proizvodnji?

korovi u pšenici korovi borba

Korovi su često ozbiljna pretnja u organskoj poljoprivrednoj priozvodnji, pa je strah od njihovog neuspešnog suzbijanja bez upotrebe sintetički proizvedenih herbicida, često jedna od prepreka za poljoprivredne proizvođače da se bave organskom proizvodnjom. Cilj organske proizvodnje nije da eliminiše sav korov sa parcela, nego da ga drži na nivou koji je prihvatljiv i ne utiče na prinos gajenih kultura tj. treba ga bazirati na održavanju zemljišta bez semena korova i njihovih vegetativnih organa, a ne za zaštitu useva od korova. Proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, usvajanjem novih mera i tehnika mogu u velikoj meri smanjiti pojavu i razvoj korova i bez primene herbicida.

Praćenje korovske flore na parcelama i poznavanje biologije korova i ekologije korovskih biljka u velikoj meri pomaže u njihovom suzbijanju.

Kod suzbijanja korova u organskoj proizvodnji naglasak se stavlja na preventivne, mehaničke, fizičke i biološke mere borbe.

Preventivne mere

Optimalnim vremenom, gustinom, dubinom setve kao i setvom čistog semena bez primesa semena korova u značajnoj meri može se reducirati broj korova. Optimalni rokovi setve, dubine kao i gustina stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, razviće I rast korova. Pored toga ove mere utiču na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva, koji je sa svoje strane sposoban da mehanički uguši korove, koji usled nedostatka dovoljne količine svetlosti nemaju povoljne uslove za razvoj

Korovi u organskoj proizvodnji

Pravilnim i izbalansiranim đubrenjem useva, kao što je đubrenje u zoni rasta useva i njihov ubrzaniji rast u odnosu na korove, pravilno negovanje stajnjaka, uništavanje korova van njive pre donošenja semena, regulisanje vodnog režima i Ph reakcije zemljišta, čistoća poljoprivrednih mašina i oruđa, ispravan postupak sa vršidbe i trijerisanja u značajnoj meri smanjuje broj korova na parcelama.

Plodored je agrotehnička mera u kojoj se usevi smenjuju u prostoru i vremenu. Plodored zauzima značajno mesto u suzbijanju i kontroli pojave korova u usevima koji se gaje u organskoj proizvodnji. Smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi uslovi za rastenje i razviće korova. Mnogi korovi se dobro razvijaju usevima retkog sklopa (kukuruz, suncokret šećerna repa, pojedino povrće), a u usevima gustog sklopa se ne mogu razvijati (žitarice, heljda, leguminoze). To se posebno odnosi na one vrste korova koje imaju visoke zahteve za svetlošću i koje u uslovima gušćeg sklopa ne mogu da se razvijaju. Najbolji primer je divlji sirak, koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, gusti usevi mu ne odgovaraju.

ovas zob

Alelopatsko delovanje plodoreda na zakorovljenost i suzbijanje korova zasniva se na alelopatskim odnosima gajenih biljaka i korova. Ovas inhibira rast gorušice i bulke; raž suzbija rast ambrozije, pepeljuge i kamilice; biljni ostaci kukuruza smanjuju porast divljeg ovsa, pirevine, muhara, ambrozije i obične pepeljuge.

Malčiranje (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, papir, folija) ima značajnu ulogu u sprečavanju klijanja, nicanja, rasta i razvoja korova. Kod primene mrtvog organskog malča važna je optimalna debljina malča koja će sprečavati rast korova. Nedostatak mu je što su kod većih proizvodnih površina potrebne velike količine biljne mase. Naročitu važnost, zbog lakše primene ima sintetički malč crna (crna I prozirna polietilenska folija).

Mehaničke mere

Zaoravanjem strništa nakon žetve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi jednogodišnnjih i višegodišnjih korova zaostalih posle žetve. Osim toga, provocira se seme na klijanje i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnožavanja.

Dubokim oranjem nakon zaoravanja strništa izbacuju se podzemni delovi na površinu koji tokom zime izmrzavaju, a zelenu masu i seme korova koji su bili na površini duboko zaore i stavi u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Predsetvenom obradom zemljišta uništavaju se već iznikli korovi koji su u ranoj fazi razvoja. To se izvodi setvospremačima, tanjiračama, drljačama, kultivatorima I frezama.

Nega useva – Međurednom obradom kultivatorima sa prstastim motičicama, češljevima, motičicama, plevljenjem, čupanjem i okopavanjem direktno suzbijamo korove koji su se javili posle setve i nicanja useva.

Fizičke mere

Fizičkim merama borbe direktno se uništavaju korovi primenom plamena,  natapanjem vodom, primenom električne struje, mikrotalasnim zračenjem, pregrejane vodene pare i solarizacijom.

Biološke mere

Biološke mere se oslanjaju na upotrebu korisnih životinjskih organizama i/ili uzročnika bolesti koji se hrane ili parazitiraju određene korovne vrste.

Savetodavac zaštite bilja Siniša Nedeljković

Pročitaj i ...

lisnati kelj

Lisnati kelj u maju za sedam nedelja

Izuzetno se lako gaji lisnati kelj i otporan na veliki broj nepovoljnih uslova.