Neven – žetva krajem jula, sadnja u martu

Lekovito bilje se nekada znatno više gajilo, a neven je bio veoma tražen. Neven se gaji u Evropi od XII veka kao ukrasna, a ređe i kao lekovita biljka. Poreklom je iz Mediteranskog područja i zapadnih delova Azije. Za gajenje nevena postoje svi uslovi samo treba izabrati seme čisto od tzv. „duplex” formi koje su bogatije aktivnim materijama.

Botaničke osobine

Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja zeljasta biljka. Ima dubok vretenast koren. Sta­blo je visoko 40-70 cm, uglasto, sa kratkim internodijama, u donjem delu jako razgranato, maljavo. Listovi su naizmenično raspoređeni, duguljasti, svetlozeleni, maljavi i blago nazubljeni ili celog oboda. Donji listovi je krupniji, na lisnim drškama a gornji sedeći. Cvast je terminalna glavica, prečnika 4-7 cm. Jezičasti cvetovi su poređani u 2 – 3 reda. Cvast je jarko narandžaste boje. Cveta od juna do septembra. Plod je ahenija braon boje, po površini bodlji­kava. Masa 1.000 zrna je 5 – 10 g. Seme zadržava klijavost 5-6 godina. Biljka je dla­kava i karakterističnog mirisa.

Hemijski sastav i upotreba

Od nevena se koriste cvetovi (Calendulae flos), koji se u obliku čaja upotrebljavaju za lečenje želudačnih i crevnih oboljenja, za ispira­nje usta i grla. U obliku raznih krema koriste se za lečenje rana, otoka, opekotina i čireva, uboda pčela i osa.

U narodu se koristi za spravljanje raznih diuretičnih čajeva. Ekstrakti napravljeni od cva­sti se upotrebljavaju protiv viška holesterola u krvi. Interno, cvet nevena se koristi kod zapaljenja unutrašnjih organa (holecistitis, gastri­tis, cistitis, holangitis). Jača imunitet organi­zma, pa ga je korisno uzimati protiv gripa.

Deluje kao blag splazmolitik, holeretik, dijaforetik, antiflogistik i dezinficijent. U Rusiji, u kombinaciji sa nikotinskom kiselinom, kori­sti se za izradu gotovih preparata „KN”, koji ima primenu u simptomatskoj terapiji nekih oblika tumora.

Aktivne materije cvasti su flavonoidi, karotinoidi, kalendulozidi (aktivni glikozid oleanolne kiseline), etarsko ulje (0,02%), tanini, steroli, sluzi, organske kiseline i gorke materi­je.

Kako uzgojiti neven?

Gajenje

Za gajenje nevena postoje svi uslovi samo treba izabrati seme čisto od tzv. „duplex” formi koje su bogatije aktivnim materijama.

• Neven je toploljubiva biljka: pogoduju mu sunčani položaji i dobro podnosi sušu.
• Uspešno se gaji u oblastima sa umereno vlažnom i umereno toplom klimom.
• Ima velike potrebe za vodom i hranivima.
• Raste i na siromašnim zemljištima, ali da bismo dobili veće i bogatije cvetove, potrebna su duboka zemljišta, srednje obezbeđena hranljivim materijama.
• Ima dug period vegetacije koji traje do prvih jesenjih mrazeva.
• U prosečnim uslovima seme niče za 4 – 5 dana. Biljke se brzo razvijaju, a za 40-50 dana cvetaju.

U plodoredu se uspešno može gajiti posle bilo koje kulture. Najbolji predusevi su strnine, đubrene okopavine i jednogodišnje leguminoze (grašak, pasulj, grahorice). Na istoj njivi može se gajiti tek posle dve godine. Pošto rano napušta zemljište, neven je dobar predusev za druge kulture.

Priprema zemljišta je kao i za druge kulture koje se seju u proleće. U jesen se zemljište ljušti i ore, a u proleće drlja i ravna.

Nije preporučljiva upotreba organskih đubriva i prevelike količine azota jer tada neven manje cveta. Prilikom jesenje obrade zemljišta treba uneti 60 – 80 kg/ha N, 60 – 80 kg/ha P205 i 80 – 100 kg/ha K20.

Neven se proizvodi direktnom setvom semena. Seje se na stalno mesto rano u proleće početkom marta, kada je srednja dnevna tem­peratura 13-16°C, na razmaku između redova 40 – 50 cm, na dubini 2-3 cm, uz upotrebu 5 – 6 kg/ha semena. Zasejanu površinu nakon setve treba povaljati.

Nakon nicanja, u fazi obrazovanih 3-5 li­stova, suviše guste biljke se proređuju na 5 – 8 cm razmaka između biljaka u redu. U periodu vegetacije neophodna su 1 – 2 međuredna okopavanja ili kultiviranja, da ne bi došlo do zakorovljavanja.

Sakupljanje

Krajem jula ili početkom avgusta, kada do­nji listovi počnu da žute, biljke se pokose na 15 cm iznad zemlje i odnose sa njive, koja se nakon toga pođubri sa 30 – 40 kg/ha N.

Za tri nedelje biljke će ponovo cvetati i cvasti će mo­ći da se sakupljaju sve do mrazeva. Ručna ber­ba cvasti obično može početi već krajem maja. Bere se sukcesivno, svaki drugi – treći dan. Cvetovi se beru zajedno sa čašičnim listovima, a krunični listovi se naknadno iščupaju. Cvetovi se ređe suše zajedno sa čašičnim listovima. Obrane cvasti će sačuvati boju i kvalitet samo ako se nakon branja odmah suše. Manje količi­ne se suše raširene u tankom sloju na promajnom, zasenjenom mestu, a veće količine u su­šarama, na 35 – 40°C. Suva droga je veoma higroskopna pa se pakuje u višeslojne papirne džakove.

Sa jednog hektara može se dobiti 300-600 kg suvih kruničnih listova odnosno 800 – 1.500 kg cvasti.

PROIZVOD INSTITUTA NOVI SAD

NEVEN 

Jednogodišnja cvetna vrsta. Cvetovi su pojedinačni (različitih veličina), krupni, prečnika 8-12 cm, žuti, oranž, krem, jednostavni ili dupli. Dobro uspeva na osunčanom do polusenovitom položaju, uz umereno zalivanje. Biološki je korisna vrsta kao čistač nematodnih zemljišta.

Proizvodi se najčešće iz rasada od februara do aprila meseca, presađivanje se vrši u fazi dva do četiri prava lista tokom marta i aprila meseca. Može se gajiti i direktnom setvom sa 2-3 semenke u saksiji bez pikiranja.

Preuzet iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.

 izvor: agroplus.rs