Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Bolest paprike plamenjača stabla,lista i ploda

Bolest paprike plamenjača stabla,lista i ploda

Najopasnija bolest paprike je plamenjača koja može zahvatiti celubiljku i sam plod. Pri rasađivanju koristite zaštitna sredstva preventivno, fungicide kada je plamenjača u polju.

Plamenjača paprike – Phytophthora capsici –  Savetodavac zaštite bilja Nedeljković Siniša

 Plamenjača paprike je jedna od najopasnijih bolesti paprike, koja u pojedinim proizvodnim godinama može da uništi sav rod na parcelama. Ovaj parazit osim paprike može da parazitira još i paradajz, plavi patlidžan i neke vrste iz porodice Cucurbitaceae.

 Simptomi bolesti manifestuju se na rasadu i odraslim biljkama. Usled nekroze prizemnog dela stabla rasad paprike poleže. Ako su rasađene biljke obolele one naglo venu i suše se. Lažni je utisak da se nisu primile i da se zbog toga suše. Nekroza tkiva se manifestuje u vidu prstenaste zelenkastomrke zone, koja obuhvata stablo sa svih strana. Usled razaranja zahvaćenog tkiva i prekida kretanja vode, mineralnih materija i asimilata obolele biljke izumiru. Uvelost i sušenje paprike je progresivno, te se obolele biljke ne mogu oporaviti niti se dalji razvoj može bilo čime sprečiti.

 Lokalne nekroze pojavljuju se i na nadzemnim organima parazitirane biljke. Najčešće se u pazuhu lista obrazuju mrkocrvene pege, koje se šire na susedne internodije. Delovi biljaka iznad ovih pega venu i suše se. Nekroze peteljki lista, cvetova i plodova redovno počinju od osnove, zbog čega se i ovi biljni organi suše.

Simptomi na plodu zavise od uslova sredine. Ako posle infekcije nastupi period suvog i toplog vremena, plodovi se smežuraju i osuše, a meso perikarpa se raspadne tako da od ploda ostane samo providna pokorica. Ta pojava je poznata kao „pergamentnost“ plodova. U periodu vlažnog i toplog perioda plodovi trule, a na površini se javlja rastresita beličasta prevlaka konidiofora i konidija.

Bolest paprike plamenjača

 Parazit prezimljava u zemljištu u stadijumu micelije na obolelim biljnim ostacima. U zemljištu bez biljnog pokrivača micelija se može održati do šest meseci, što je dovoljno da u zaštićenom prostoru gljiva ostane u životu između dva ciklusa proizvodnje. Prezimela micelija u povoljnim uslovima počinje da se razvija. U toplom zemljištu koje je zasićeno vlagom micelija obrazuje prvu generaciju konidija, koje u vodenoj sredini evoluiraju u zoosporangije u kojima se formiraju  zoospore. U kontaktu sa domaćinom zoospore proklijaju u u začetak micelije, koja prodire kroz kutikulu i prirodne otvore u unutrašnjost tkiva, ostvarujući na taj način infekciju. Infekcije se najčešće ostvaruju na podzemnim i prizemnim delovima biljke. Pod uticajem kišnih kapi konidije i zoospore mogu da budu odbačene na nadzemne organe biljke a najduže se zadržavaju u kapi vode u pazuhu lista.

Inkubacioni period je dosta kratak (5-7 dana), posle se u atmosferi zasićenoj vlagom i na temperaturama koje se približavaju optimalnim (25-30°S) na površini obolelih organa obrazuju konidije. Beličasta prevlaka konidiofora i konidija najizrazitija I najobilnija je na obolelim plodovima. Kada se konidije nađu u vodi ponovo se razvijaju u zoosporangije, a oslobođene zoospore ostvaruju nove infekcije.

 Mere zaštite su preventivne i odnose se na:

– plodored,

– obradu zemljišta oranjem čime se parazit unosi dublje u zemljište, gde ne

postoje uslovi za razvoj plodnih tela,

– zaražene biljke treba ukloniti iz zasada i spaliti

– dezinfekciju zemljišta (termička ili hemijska).

– setvu dezinfikovanog semena.

Tretiranjem biljaka fungicidima postiže se delimičan uspeh. Pre i nakon rasađivanja svaku biljku je potrebno zaliti rastvorom preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida ili metalaksila-M. sa po 200-400 ml rastvora. U toku vegetacije mogu se koristiti preparati na bazi: bakar-oksihlorida, mancozeba, mancozeb + metalaxyl-M.

Pročitaj i ...

boranija postrna setva

Boranija postrna setva za dobar rod

Boranija može da se seje u julu i avgustu i da ostvarite dobre prihode u jesen.