Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Grašak – bolesti i štetočine napadaju mlade biljke

Grašak – bolesti i štetočine napadaju mlade biljke

Tokom proleća mlade biljke često stagniraju jer grašak bolesti i štetočine napadaju. Blaga zima doprinosi da se mlade biljke ranije pojave na površini zemljišta.

Savetuje Vas Slobodan Gošić dipl. ing. PSSS Srbije.

Antraknoza graška je kompleksno oboljenje koje prouzrokuju tri gljive: Ascochyta pisi, A.pinoides i A.pinodela. Među ovim gljivama najznačajnija je A.pinoides koja može smanjiti prinos za 50-75%. Ascochyta spp. je rasprostranjena u svim delovima sveta u kojima se gaji grašak. Kod nas se antraknoza (pegavost) ubraja u ekonomski najznačajnije patogene, kako na stočnom tako i na konzumnom grašku. Simptomi napada se uočavaju na svim nadzemnim delovima graška. U izvesnoj meri različiti su kod pojedinih Ascohyta vrsta.

Karakteristični simptomi se uočavaju na mahunama, u vidu tamno mrkih pega prečnika do 1 cm. U centralnom delu pega uočavaju se mrka telašca koja predstavljaju reproduktivne organe gljive –piknide. Preko mahuna parazit zaražava zrno te ukoliko se radi o semenskom grašku ono postaje izvor zaraze. Iz tako zaraženog semena obrazuju se oboleli klijanci koji ubrzo uginjavaju. Gljiva se održava na površini ili unutrašnjosti semena, biljnim ostacima u vidu micelije i piknospora.

Setva zdravog (sertifikovanog) semena, tolerantne sorte, trogodišnji plodored, zaoravanje žetvenih ostataka, dezinfekcija semena fungicidima i vreme setve su osnovne mere u suzbijanju ove bolesti. Od fungicida za folijarnu primenu kod nas su registrovani preparati na bazi cirama i njihova primena se preporučuje po pojavi prvih simptoma.

Grašak – bolesti i štetočine napadaju mlade biljke

Plamenjača se javlja u hladnijim regionima sveta (Engleska, Irska, SAD), gde se grašak gaji za krmu i za seme. Ovaj parazit može prouzrokovati gubitak prinosa od 30-50%. Simptomi plamenjače mogu biti sistemični i lokalni.

1.) Sistemična infekcija nastaje setvom zaraženog semena. Zaraženi klijanci su zakržljali, deformisani, lišće je hlorotično i prekriveno micelijskom navlakom. Izvor primarnog inokuluma su oospore koje mogu zadržati vitalnost u zemljištu 10-15 godina.

2.) Sekundarne infekcije tokom vegetacije odvijaju se konidijama koje se šire kapima kiše i vetrom. Da bi došlo do infekcije potrebna je visoka relativna vlažnost vazduha (90%) u trajanju od najmanje 12 sati dok su najpovoljnije temperature od 4 – 8°C.

Plodored je osnovna mera zaštite, uz to postoje i otporni hibridi a moguća je i primena fungicida (na bazi metalaksila) na seme. Za tretiranje useva koriste se fungicidi na bazi ditiokarbamata, mankozeba, propineba, metalaksila.

Pročitaj i ...

rukola

Rukola cele godine na Vašoj trpezi – donosi zdravlje

Bogata vitaminima i mineralima, seje se do oktobra meseca - zdravlje u tanjiru.