Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Karfiol rasad za kasnu proizvodnju – maj mesec

Karfiol rasad za kasnu proizvodnju – maj mesec

Možemo saditi karfiol i tokom jula meseca a sadi se najbolje kao karfiol rasad za kasnu berbu. Karfiol je biljka prohladnog i vlažnog podneblja. Optimalna temperatura je između 15-20ºC. Klija i niče već na 4-5ºC. Mlade biljke su osetljivije na mraz od odraslih. Karfiol ima umerene potrebe za svetlošću, ali ne podnosi zasenjivanje, naročito u fazi rasada. Potrebe u vlazi su prilično velike, a naročito u vreme zametanja i formiranja ruža. Usevi se moraju redovno navodnjavati, potrebna je i odgovarajuća vlaga u vazduhu (oko 80%). Najbolje uspeva na slabo kiselim i neutralnim zemljištima (pH 5,8-7). Karfiol treba da se gaji u plodosmeni sa drugim kulturama. Na istu površinu može doći posle 4-5 godina.

Za kasnu proizvodnju, setva semena obavlja se u hladne leje na otvorenom polju. To pada u periodu između 10. i 20. maja jer, rasad stiže za 40 do 45 dana, što omogućuje berbu pre pojave mrazeva. Zemljište treba dobro pođubriti (2-4 kg stajnjaka i 40-50g NPK đubriva/m2), izmešati i poravnati, a zatim površinu podeliti na leje široke 1-1,2 m. Leje mogu biti ravne ili malo uzdignute. Setva se obavlja ručno ili pogodnim sejalicama (3-4g/m2). Koristiti seme velike klijavosti (najmanje 90%). Posle setve seme se pokrije sitnom zemljom, bolje tresetom, jer se tako ne stvara pokorica, što omogućuje lakše nicanje.

Karfiol rasad 

KARFIOL manjak kalijuma tropoljni sistem elementi neophodni

Iznikle biljke se pažljivo neguju sve do rasađivanja. To se posebno odnosi na navodnjavanje. Važno je da površinski sloj zemljišta bude uvek umereno vlažan. Rasad se plevi od izniklih korova, te štiti od bolesti (plamenjača) i štetočina (buvač). Neophodno je i prihranjivanje, najbolje tečnim đubrivima koja sadrže i mikroelemente. Nega rasada se sastoji u redovnom zalivanju, provetravanju, prihranjivanju i zaštiti od bolesti i štetočina.

Kasni usevi se rasađuju u toku druge polovine juna, eventualno početkom jula. Koristi se snažan i dobro razvijen rasad (kad ima 5-6 listova). Pikirani rasad se sadi ručno u prethodno iskopane jamice ili duž plitko otvorene brazde, a nepikirani pod sadiljku (ručno) ili mašinama sadilicama. Mašinama se sadnja obavlja znatno brže i utroši mnogo manje ručnog rada (5-7 puta). Za mašinsku sadnju obično se ne može upotrebiti izduženi i prerasli rasad. Rane sorte (hibridi) se sade na rastojanju 60×30 cm ili 50×40 cm, a kasne na 60×50 cm ili 70×50 cm.

PSSS Zaječar
Slavica Kodžopeljić dipl. ing ratarstva

Pročitaj i ...

kompost vrste kompostiranje

Kompost – prirodno đubrivo i zaštita biljaka

Kompost kao prirodno đubrivo nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija i daje odlične rezultate u đubrenju kultura.