Kelj pupčar je idealan za uzgoj, kao hrana i lek

Kelj pupčar – Profesor dr Ivo Džinović iz kompanije „Superior“ objasnio nam je kakva je biljka kelj pupčar, čiji su plodovi ovih dana na beogradskim pijacama veoma popularni pod nazivom kupusići.

„Kelj pupčar pripada vrsti kupusnjača. Ova biljka ima veliko stablo i mnoštvo plodova koji rađaju u pazuhu svakog lista. Na jednom stablu može biti oko stotinak plodova, odnosno 3 kg prinosa. Oni mogu da se koriste u ishrani, bilo kao kiseli, ili sveži, u čorbama i drugim jelima. Stari listovi se sami suše i otpadaju, a mladi nastavljaju da hrane biljku. Jestivi su i plod i listovi i oni mogu biti idealni za zavijanje sarmi.“

Na jednom stablu može biti oko stotinak plodova, odnosno 3 kilograma prinosa.

Kelj pupčar kao hrana i lek

„Plod ima izuzetno hranljive i lekovite karakteristike zahvaljujući visokom sadržaju organskih jedinjenja. Upravo ga ona čuvaju od hladnoće, jer šećeri i druga organska jedinjenja ne dozvoljavaju formiranje kristala leda u tkivima biljke i uništavanje fine strukture ćelija“.

„Posle prvih mrazeva plod, inače gorak, postaje slatkast. Sve ovo čini biljku idealnom hranom u toku dugih zimskih meseci. Kelj pupčar hranljiviji je od običnog kupusa, otporan je na bolesti i hladnoću, pa se uspešno može gajiti i u organskoj proizvodnji.“

„Kelj pupčar je ne samo hrana, već i lek. On, kao i mnoge druge kupusnjače, sadrži vitamine koji sprečavaju pojavu čira na želucu. Osim toga, plodovi kelja su veoma zdravi i hranljivi. Jedna šaka takozvanih kupusića (kelj pupčar) može da zameni veliku glavicu kupusa po količini minerala i vitamina. Među njima se naročito ističe beta-karoten, kojeg inače ima u šargarepi. Kelj je bogat i biljnim vlaknima, koja u organima za varenje vezuju otrovne gasove.“

Sagovornik:

dr Ivo Džinović, kompanija „Superior“

izvor: Agromedia

Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoji i uređaj za mašinsko ubiranje. Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Pored pupova (glavica) za ljudsku ishranu se mogu koristiti listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva.

Na osnovu teksta „Proizvodnja povrća kako drugog useva“, autora dr V. Markovića
Priredio savetodavac, Milan Damljanović, dipl.ing.