Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Reakcija zemljišnog rastvora – pH vrednost za gajenje

Reakcija zemljišnog rastvora – pH vrednost za gajenje

Reakcija zemljišnog rastvora – kod proizvodnje povrća. Zemljište treba da omogući najbolje uslove za rast i razvoj biljaka. Iz zemljišta biljka crpe sve što joj je neophodno da može da da plod na kraju proizvodnog ciklusa. To je osnovni cilj svakog uzgajivača jer će prodajom kvalitetnog proizvoda na tržištu biti nagrađen najpovoljnijom cenom za proizvod. Što više biljci date, više će Vam ona uzvratiti.

Savet kako uspostaviti pravilnu pH vrednost zemljišta Vam može dati Violeta Veličković, PSSS Mladenovac

Povrće ima izražene zahteve prema pH zemljišnog rastvora. Od reakcije zemljišnog rastvora (pH vrednosti) zavisi sposobnost korenovog sistema da usvoji mikro i makro elemente. Promena pH vrednosti za jednu jedinicu dovodi do promene koncentracije H+ jona. Zbog toga promena jedne jedinice pH ima veliki efekat na pristupačnost jona za biljke. Većina povrtarskih vrsta preferira pH zemljišnog rastvora na nivou od 6,0 do 7,0 (blago kisela do neutralna). Pri ovim vrednostima povrće korenovim sistemom usvaja hranjive materije.

Gvožđe, magnezijum i cink postaju manje dostupni kada pH zemljišnog rastvora raste od 6,5 do 7,5 ili 8,0. Molibden i fosfor, sa druge strane su više dostupni biljci na većim vrednostima pH. Na veoma visokim vrednostima pH bikarbonatni jon (HCO3-) može biti prisutan u suficitu što će poremetiti usvajanje drugih jona i time onemogućiti optimalan rast i razviće povrća.

Reakcija zemljišnog rastvora

austrija zemljaNeorganske soli u zemljišnom rastvoru disociraju na katjone (pozitivni joni +) i anjone (negativni joni -) i kao takvi se nalaze u zemljišnom rastvoru. Joni se u zemljišni rastvor oslobađaju i iz zemljišnih koloida. Korenov sistem preko korenskih dlačica uspostavlja kontakt sa zemljištem i iz zemljišnog rastvora i sa površine zemljišnih koloida usvaja jone. Zemljišni rastvor najvažniji je izvor hraniva za biljku. Ukoliko je zemljišni rastvor jako razređen iz zemljišnih koloida će se osloboditi hraniva u zemljišni rastvor odakle će biljka moći da ih usvoji (Howard M.R, 2004).

Reakcija zemljišta utiče na mobilizaciju rezervnih biogenih elemenata, posebno mikroelemenata. Blago kisela reakcija dovodi do povećanja pristupačnosti većine mikroelemenata, dok kisela i/ili jako kisela reakcija može da dovede i do toksičnog sadržaja mikroelemenata (Mn, Fe). Neutrališe se kalcifikacijom. Prema visokoj kiselosti i visokom sadržaju aluminijuma veoma su osetljivi: salata, krastavac, paradajz.

Reakcija zemljišnog rastvora 

Zemljišta sa alkalnom reakcijom đubre se fiziološki  kiselim mineralnim đubrivima ili se u zemljište unosi kiseo treset. U zemljište se mogu uneti i štetni elementi (Cl- i Na+) đubrenjem i vodom za navodnjavanje.

Paradajz i paprika najbolje uspevaju pri pH 5,5-6,8 (minimum je 5,0 a maksimum 7,0), a krastavac i salata na pH 6,0-7,0 (minimum je 5,5 a maksimum 7,5).

 Violeta Veličković, PSSS Mladenovac

Pročitaj i ...

krompirova zlatica moljac krompira

Krompirova zlatica – zaštita u pravo vreme rešava sve

Najveća štetočina krompira je krompirova zlatica koja može da uništi biljku i tako ostavi uzgajivača bez berbe.