Bolesti paradajza – plamenjača, crna pegavost

Plamenjača paradajza (Phytophthora infestans) je prisutna, zato oprez u plasteniku. Simptomi plamenjače se javljaju na svim nadzemnim delovima paradajza – listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima. Na lišću se javljaju krupne pege, svetlozelene i vodenaste, najpre od vrha lista ili oboda lista, pege se brzo uvećavaju, dok ceo list ne bude zahvaćen. U vlažnim uslovima po obodu pega, sa naličja lista, javlja se beličasta micelijska navlaka. Defolijacija i propadanje lista se dešava brzo, često za 10-14 dana.

Plamenjača paradajza – suzbijanje

Suzbijanje: Zaraženi biljni delovi se smežuraju i sasuše. Obolela biljka izgleda kao vatrom spaljena, po čemu je bolest i dobila naziv „plamenjača”. Na plodovima se javljaju zelenkaste, vodenaste, mrke ili sive pege, koje se povećavaju dok ne zahvate ceo plod. Plodovi zahvaćeni parazitom su tvrdi, Kada je vreme vlažno u okviru pega formira se beličasta micelijska prevlaka. Saprofitni mikroorganizmi naseljavaju plod te nastaje vlažna trulež. Na stablu pege su ovalne, izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Prstenasto zahvataju stablo, ili obolele izdanke zbog čega delovi iznad pege venu i izumiru. Pri vlažnim uslovima javlja se beličasta micelijska prevlaka. Pojavi plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme, učestale kiše i gust sklop biljaka

• Obavezna je primena plodoreda i plodosmene,
• Gajenje otpornih sorti,
• Dezinfekcija pribora za rad, alata, mašina i dr.,
• Uklanjanje biljnih ostataka i njihovo spaljivanje,
• Balansirana ishrana azotom, fosforom i kalijumom,
• Potrebno je vršiti stalno provetravanje i plasteniku,
• Regulisati temperaturu i relativnu vlažnost vazduha,

Hemijske mere – primena preparata

Preporučujemo proizvođačima paradajza da zaštite svoj usev nekim od registrovanih fungicida vodeći računa o karenci preparata:

Equation Pro WG – (cimoksanil + famoksadon) 0,4kg/ha; karenca 3 dana
Ridomil gold MZ 68-WG – (mankozeb+metalaksil) 2,5 kg/ha; karenca 21 dan
Ortiva Opti 480 SC – (hlorotalonil +azoksistrobin) 2-2,5l/ha; karenca 3 dana
Infinito SC – (propamokarb-hidrohlorid+fluopikolid) 1,2-1,6 l/ha; karenca 7 dana

Crna pegavost paradajza

Simptomi se javljaju  na svim biljnim organima. Dolazi do paleži klijanaca – rasada u toplim lejama. Na listu su pege u početku sitne, nepravilnog oblika, a kasnije postaju manje – više okruglastog oblika, u prečniku su oko 1-2 mm. Često su okružene zonom žute boje usled razgradnje hlorofila Pege se najpre javljaju na donjem, starijem lišću. Slične pege sa ugnutim središnim delom javljaju se i na plodovima paradajza. One su 2-3 cm u prečniku i često u okviru pega imaju koncentrične zone, što je karakterističan znak bolesti. Pege se na zaraženom plodu prvenstveno javljaju oko peteljke. Tkivo u okviru pega često puca, što omogućava prodor saprofitnih mikroorganizama – gljiva i bakterija. Na stablu su pege ovalnog oblika i većih dimenzija od onih na plodu i listu. Mogu prstenasto da zahvate celo stablo, što se dešava često kod mladih biljaka (sl.6.). Parazit se prenosi zaraženim biljnim ostacima i semenom.

Crna pegavost – suzbijanje

• Primena agrotehničkih mera je obavezna da bi se održala dobra vitalnost biljaka,
• Pravilno djubrenje, izbalansirana ishrana NPK,
• Dvogodišnji plodored i plodosmena,
• Koristiti zdravo seme za sadnju, jer se parazit može prenositi zaraženim semenom,
• Obavezna je dezinfekcija semena,
• Dezinfekcija zemljišta,
• Uklanjanje zaraženih biljnih ostataka,

Širenju ove bolesti pogoduje toplo, vetrovito i kišovito vreme. Preporučuju se preventivni tretmani pre kiše preparatima na bazi bakra ili pri pojavi prvih simptoma.

Preparati:

Bakarni oksihlorid-50 ( a.m. bakar-oksihlorid) 5-7,5 kg/ha ili

Fungohem SC (a.m. bakar hidroksid) 4-6 kg/ha i dr.

Pepelnica paprike i paradajza (Laveillula taurica)

Osim na paprici parazit se javlja i na paradajzu, plavom patlidžanu, krompiru, luku, krastavcu i dr. Patogen nema neki veći ekonomski značaj. Na lišću se javljaju krupne, svetle, hlorotične pege prečnika 2-3 cm. Širenjem bolesti pege se spajaju i nekrotiraju. U okviru pega pojavljuje se pepeljasto bela, brašnasta navlaka, tako da bolest više liči na bolest tipa plamenjače, a ne pepelnice. Optimalna temperatura za razvoj parazita jeste 25 C. Konidije klijaju pri niskoj relativnoj vlažnosti vazduha 50-75 %, a defolijacija lišća nastaje pri temperaturi od 15-25 C i niskoj relativnoj vlažnosti vazduha.

Suzbijanje:

• Zaštita je jako teška jer se parazit razvija endogeno,
• Primena agrotehničkim mera u suzbijanju parazita je obavezna,
• Hemijske mere zaštite – primena preparata na bazi sumpora i dinokapa (Kolosul, Kvašljivi sumpor, Thiovit jet, Karathane, Sabithane i dr.)

Siva lisna pegavost paradajza (Septoria lycopersici)

Biljke mogu biti inficirane tokom cele vegetacije. Posle nicanja na kotiledonim listićima javljaju se male tamne pege. Tako zaražene male biljke vrlo često uginjavaju. Simptomi se javljaju na listovima, ali se mogu javiti i na stablu i čašičnim listićima. Najpre se javljaju žućkaste sitne pege na donjim listovima, koje postaju mrke ili sive sa tamnijim ili žućkastim rubom. Pege su okrugle u prečniku 3-4 mm. U centru pege mogu se formirati crni piknidi. Mnogobrojne pege se spajaju, gljiva luči toksine koji uništavaju hlorofil, zaraženo lišće žuti, uvija se i suši, a potom otpada  Nekada se simptomi koje izaziva ova gljiva mogu zameniti sa simptomima koje izaziva Alternaria solani. Medjutim, razlika je u tome što Alternaria solani prouzrokuje krupnije pege koje su zonirane u središnjem delu, a Septoria lycopersici prouzrokuje pojavu sitnijih pega na biljci.

Siva lisna pegavost paradajza – suzbijanje

• Primena agrotehničkih mere u suzbijanju parazita je obavezna,
• Koristiti zdravo seme, vršiti obavezno dezinfekciju semena,
• Setvu vršiti u zemljištu bez ostataka zaraženih biljaka, nakon berbe sve biljne ostatke usitniti i zaorati kako bi se brže razgradile,
• Biljke ne saditi gusto, vršiti stalno provetravanje,
• Primenjivati plodored i jednogodišnju plodosmenu,
• Primena fungicida koji se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti rešava i problem suzbijanja lisne pegavosti paradajza.
• Dakle,od preparata se mogu primeniti neki od sledećih: Antrakol, Mankogal, Bravo, Signum, Polyram, Ditan, preparati na bazi bakra (Bakarni oksihlorid, Cuproxat, Kuprablau, Bakarni kreč, Bakrocid, Bordovska čorba, Nordox i dr,),Acrobat, Ridomil gold MZ, Equation pro, Score, Quadris, Folio gold, Consento, Fuzija, Tango, Silueta i dr.

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva) 

Simptomi se javljaju samo na listu i to najpre donjem, a bolest se potom širi i na gornjem lišću. Prvo dolazi do pojave simptoma na licu lista  u vidu svetlo-zelenih ili žutih zona sa nejasnim rubovima. Sa naličja lista u okviru pega pojavljuje se maslinasto zelena, mrka, somotasta prevlaka. Lišće se uvija, suši i opada pre vremena. Ponekada se simptomi javljaju i na cvetovima, plodovima i stablu.

Plesnivost lista paradajza – suzbijanje

• Suzbijanje se bazira se na preventivnim merama,
• Gajenje otpornih sorti,
• Dezinfekcija zemljišta na 57 0C  u trajanju od 5 ?asova,
• Redovno provetravanje objekata da bi se otklonili uslovi za razvoj bolesti, biljke ne saditi gusto zbog zasenčavanja i provetravanja,
• Na lišću se ne smeju zadržavati kapljice vode, a relativna vlažnost vazduha ne bi trebalo da bude iznad 85 %,
• Zalivanje obavljati u jutarnjim satima,
• Sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka,
• Tretiranje biljaka obavljati na sedam dana nekim od preparata: Folio gold, Ortiva opti, Bravo, Dakoflo, Antrakol, Mankogal, Ditan, Signum i dr

PSSS Leskovac Mr Gordana Jovanović