Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Poleganje rasada je izuzetno prisutan problem kod proizvodnje rasada. Početkom godine proizvođači povrća počinju sa proizvodnjom rasada. Uspešna proizvodnja rasada podrazumeva, pre svega, upotrebu kvalitetnog, deklarisanog semena i sterilisanog supstrata, uz stvaranje povoljnih uslova za nicanje i rast biljaka.
Proizvođači rasada, kako oni koji ga proizvode na tradicionalni način tako i oni koji se bave savremenom kontejnerskom proizvodnjom, treba da učine sve kako bi rizik od pojave bolesti poleganja rasada doveli na minimum. Uslovi koji dovode do pojave bolesti su: nedovoljno sterilisan supstrat, nepovoljni uslovi za porast sejanaca, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje. Ispoljavanje simptoma zavisi od starosti zaražene biljke.
Inficirano seme ne klija, truli i propada. Biljke u fazi nicanja su vrlo osetljive. Početne zaraze su u vidu vodenastih pega koje se brzo povećavaju i cela biljka propada posle nicanja. Do infekcije tek iznikle biljke, u fazi kotiledona, dolazi na mestu gde biljka izlazi iz zemlje. Zahvaćeni deo stabla je tanji od zdravog dela, što dovodi do slabljenja mehaničke moći i biljke poležu
Poleganje rasada – uzrok i simptomi
Poleganje rasada izaziva nekoliko parazitnih gljiva (Phythium spp., Sclerotinia sp., Rhiyoctonia sp., Fusarium sp., Verticilium sp. i dr.) koje se nalaze u zemljištu ili se neki prouzrokovači prenose semenom (Alternaria spp., Phoma sp., Botrytis sp., Fusarium sp., Rhizoctonia sp. i dr.).
Kada bolest krene, brzo se širi, pa za 24 do 36 h, može sav rasad da propadne. Obolele biljke treba sakupiti i izneti iz rasada. Prema iskustvima razvijenih zapadno – evropskih zemalja, mesta gde se bolest pojavila “žarišta” treba isprskati rastvorom preparata na bazi TEBUKONAZOLA ili AZOKSISTROBINA.
Preventivne mere podrazumevaju obezbeđivanje povoljnih uslova u smislu temperature i vlage, za klijanje, nicanja i rast biljaka. Optimalno đubrenje azotnim đubrivima, redovno provetravanje i upotreba odgovarajućeg supstrata za setvu ili dezinfikovanog zemljišta.
Od preventivnih hemijskih mera preporučuje se zalivanje rastvorom fungicida na bazi PROPAMOKARB-HIDROHLORIDA, PROPAMOKARB-FOSETILATA, neposredno nakon setve, nakon nicanja, a posle obrazovanja drugog pravog lista, posle rasađivanja. U slučaju pojave bolesti poleganja, prskanja treba izvesti odmah nakon primećenih prvih obolelih biljaka. U tom slučaju je potrebno uraditi dva do tri vezana tretmana.
PSSS POŽAREVAC
Božanić Monika, dipl.ing.
