Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Poleganje rasada – kako ga sprečiti?

Poleganje rasada – kako ga sprečiti?

rasad

Poleganje rasada je izuzetno prisutan problem kod proizvodnje rasada. Početkom godine proizvođači povrća počinju sa proizvodnjom rasada. Uspešna proizvodnja rasada podrazumeva, pre svega, upotrebu kvalitetnog, deklarisanog semena i sterilisanog supstrata, uz stvaranje povoljnih uslova za nicanje i rast biljaka.

Proizvođači rasada, kako oni koji ga proizvode na tradicionalni način tako i oni koji se bave savremenom kontejnerskom proizvodnjom, treba da učine sve kako bi rizik od pojave bolesti poleganja rasada doveli na minimum. Uslovi koji dovode do pojave bolesti su: nedovoljno sterilisan supstrat, nepovoljni uslovi za porast sejanaca, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje. Ispoljavanje simptoma zavisi od starosti zaražene biljke.

Inficirano seme ne klija, truli i propada. Biljke u fazi nicanja su vrlo osetljive. Početne zaraze su u vidu vodenastih pega koje se brzo povećavaju i cela biljka propada posle nicanja. Do infekcije tek iznikle biljke, u fazi kotiledona, dolazi na mestu gde biljka izlazi iz zemlje. Zahvaćeni deo stabla je tanji od zdravog dela, što dovodi do slabljenja mehaničke moći i biljke poležu

Poleganje rasada – uzrok i simptomi

Poleganje rasada izaziva nekoliko parazitnih gljiva (Phythium spp., Sclerotinia sp., Rhiyoctonia sp., Fusarium sp., Verticilium sp. i dr.) koje se nalaze u zemljištu ili se neki prouzrokovači prenose semenom (Alternaria spp., Phoma sp., Botrytis sp., Fusarium sp., Rhizoctonia sp. i dr.).

Kada bolest krene, brzo se širi, pa za 24 do 36 h, može sav rasad da propadne. Obolele biljke treba sakupiti i izneti iz rasada. Prema iskustvima razvijenih zapadno – evropskih zemalja, mesta gde se bolest pojavila “žarišta” treba isprskati rastvorom preparata na bazi TEBUKONAZOLA ili AZOKSISTROBINA.

Preventivne mere podrazumevaju obezbeđivanje povoljnih uslova u smislu temperature i vlage, za klijanje, nicanja i rast biljaka. Optimalno đubrenje azotnim đubrivima, redovno provetravanje i upotreba odgovarajućeg supstrata za setvu ili dezinfikovanog zemljišta.

Od preventivnih hemijskih mera preporučuje se zalivanje rastvorom fungicida na bazi PROPAMOKARB-HIDROHLORIDA, PROPAMOKARB-FOSETILATA, neposredno nakon setve, nakon nicanja, a posle obrazovanja drugog pravog lista, posle rasađivanja. U slučaju pojave bolesti poleganja, prskanja treba izvesti odmah nakon primećenih prvih obolelih biljaka. U tom slučaju je potrebno uraditi dva do tri vezana tretmana.

PSSS POŽAREVAC       
Božanić Monika, dipl.ing.

Pročitaj i ...

virus paradajza crna pegavost stenica nezera virusi u bolesti povrća grinje virusi na paradajzu

Virusi u povrtarskoj proizvodnji nanose veliku štetu

Virusi u Vašem vrtu - preventiva je najbolji lek!

Leave a Reply