Neophodni elementi za razvoj povrća

Neophodni elementi za razvoj povrća – Priroda nam uzvraća onoliko koliko joj dajemo. Ono što od nje uzmemo moramo joj vratiti. Samo pravilno ishranjena biljka može ostvariti svoj genetski potencijal i dati očekivane prinose.

Obezbeđenost biljaka mineralnim materijama zavisna je od usvojenoj količini hranjivih elemenata, ali i njihovoj pokretljivosti, i sposobnosti premeštanja unutar biljke. Razlikujemo:

• Akropetalni smer premeštanja hraniva: svi elementi su u tom smeru (od korena prema vrhu) dobro pokretljivi.
• Bazipetalni smer (od vrha izdanka prema korenu), većina elemenata je dobro do umereno pokretljiva.

Ima i onih elemenata koji se teško premeštaju. Folijarna ishrana biljaka takvim elementima je otežana ili nije moguća.

Pokretljivost elemenata

U nedostatku hranljivih elemenata prilikom formiranja novih organa, posebno fotosintetskog aparata i reprodukcijskih organa, biljke su sposobne premeštati materije iz starijih, manje aktivnih tkiva u mlađe i aktivnije.

Dolazi do translokacije i ugradnje u nove sastave na mestu potrebe. Takva pojava se naziva REUTALIZACIJA elemenata. Pojava reutalizacije je uglavnom nužno zlo za biljku, a nikako poželjan proces.

Usvajanje neophodnih elemenata kod biljaka je prisutno tokom čitavog vegetacijskog perioda, u različitim količinama.

Poznavanje pokretljivosti elemenata je značajno za utvrđivanje deficita elemenata na temelju simptoma nedostatka. Kod simptoma nedostatka u starijem lišću verovatno je došlo do njegovog premeštanja u mlađe organe. Ako se simptom primećuje na mlađem lišću jasno je da se radi o nedostatku nepokretljivog elementa.

Pokretljivost elemenata usvojenih listom

• pokretljivi: N, P, K, Mg, S ,Cl;
• srednje pokretljivi: Fe, Mn, Zn, Cu, Mo;
• teško pokretljivi: Ca i B

Osim poznavanja pokretljivosti elemenata važno je znati uzroke pojave antagonizma, te njihovo preventivno izbegavanje.

Antagonizam je ustvari pojava ometanja usvajanja elemenata, odnosno:

• Višak K uzrokuje smanjeno primanje Ca, Mg
• Višak Mg uzrokuje smanjeno primanje K, Ca
• Višak P uzrokuje smanjeno primanje B
• Manjak K uzrokuje pojačano usvajanje N
• Manjak N uzrokuje pojačano usvajanje P

Zbog toga je količna pristupačnih mineralnih elemenata u zemljištu vrlo značajan.

Cilj ishrane bilja

 Osigurati biljkama dovoljne količine lako pristupačnih (vodotopivih) MAKROELEMENATA: N, P, K, Ca, Mg, S.

Simptomi nedostatka azota

• reducirani rast vrha biljke i korena
• rast uspravan i vretenast.
• listovi bledo-žuto-zeleni u ranijim stadijumima, a kasnije postaju žući i čak narandžasti ili crveni;
• nedostatak vidljiv prvo na donjim listovima

Simptomi nedostatka fosfora

• listovi plavo-zeleni u ranijim stadijumima-rasad,
• u kasnijim stadijumima listovi postaju ljubičasti, a ponekad rubovi posmeđe;
• prerano dolazi do opadanja listova počevši od starijih listova.

Simptomi nedostatka kalijuma

• Vrh lista posmeđi; pojavljuju se rubne ožegotine lista;
• kod nekih biljnih vrsta razvijaju se smeđe ili svetle pege na listu koje su obično brojnije uz rubove lista;
• nedostatak je vidljiv prvo na donjim listovima.

Neophodni elementi za razvoj povrća

Simptomi nedostatka magnezijuma

U mlađim stadijumima razvoja na listu se pojavljuje među – nervna hloroza s hlorotičnim područjima koja su međusobno razdvojena zelenim ćelijama simptomi su prvo vidljivi na donjim listovima.

Simptomi nedostatka KALCIJUMA

Mlađi listovi su izobličeni s vrhom povijenim unazadi rubovima smotanim prema naličju ili licu lista; rubovi lista mogu biti nepravilni sa smeđim ožegotinama ili pegama

 

Simptomi nedostatka kalcijuma na plodu

Cilj ishrane bilja

• Osigurati biljkama i dovoljne količine lako pristupačnih (vodotopivih)
• MIKROELEMENATA: Fe, Mn, Zn, Cu, Mo, B.

To su biljna hraniva koja u biljci djeluju u vrlo malim količinama,ali su neophodni za rast i razvoj biljaka jer utiču na fiziološko – biohemijske procese u biljci.

Simptomi nedostatka bora

• snažan uticaj na tačke rasta;
• stabljike i listovi mogu biti znatno izobličeni;
• gornji listovi su često žućkasto-crvenkasti i mogu biti sprženi ili skvrčani.
• opadanje zelenih plodova

Simptomi nedostatka mangana

 Svetlo-zeleni do žuti listovi sa izrazito zelenim žilama., obično su simptomi vidljivi prvo na mlađim listovima

 Simptomi nedostatka GVOŽĐA

•  Međunervna hloroza mlađih listova

Đubrenje

Đubrenje je mera kojom osiguravamo biljkama dovoljne količine lako rastvorljivih makro i mikro elemenata. Hemijska analiza zemljišta pomaže u proceni količine hraniva koje biljka može usvojiti iz zemljišta. 

Dobra obezbeđenost elementima

• očuvanje sadržaja hraniva na istoj visini
• đubri se količinom iznešenog elementa

Srednja obezbeđenost elementima

• podizanje visine obezbeđenosti hranivima
• đubri se nešto većim količinama od iznošenja elemenata rodom

Niska obezbeđenost elementima

• podizanje efektivne plodnosti zemljišta
• đubri se povećanim količinama hraniva
• zbog osiguranja visokog roda i obogaćivanja zemljišta hranivima koja su u nedostatku

Uloga stajnjaka

• Obogaćivanje zemljišta organskom materijama
• Povećanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta
• Brže oslobađanje biljnih hraniva (razgradnjom se oslobađa CO2 koji sa vodom stvara ugljovodoničnu kiselinu koja rastvara minerale)
• Poboljšanje strukture zemljišta
• Poboljšanje vodo-vazdušnog režima

 Odnos povrća prema hloru

• Povrće osetljivo na hlor (neposredno đubrenje pre setve) – paradajz, paprika, patlidžan, krastavac, dinja, lubenica, luk.
• Koristiti đubriva u kojima je kalijumov sastojak u sulfatnom obliku tj. sadrži SO4 umesto Cl, npr: NPK (7:14:21)   ili NPK (5:20:30)

Štetno delovanje hlora

• Znaci štetnog delovanja: prerano kretanje vegetacije, nepotpuno razvijanje listova, uvijanje listova po rubovima, deformisanje lista i hloroza – suši se

Računanje količine đubriva

• Kod izračunavanja prioritet treba dati K, a kako su potrebe za P manje nego za K, tako će se automatski kada podmirite potrebe za K podmiriti i potrebe za P.
• N se lako gubi iz zemljišta pa je bolje vršiti prihrane

PSSS Pirot  Ljubiša Đorđević

Neophodni elementi za razvoj povrća