Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Rani kupus kao rasad i na otvorenom polju

Rani kupus kao rasad i na otvorenom polju

rani kupus
Rani kupus

Rani kupus – radi sadnje kupusa na otvorenom, prva setva počinje tokom januara i februara, u toplim lejama i kontejnerima. PREPORUKA ZAŠTITE PIS SRBIJA. Rasadjivanje se obavlja zavisno od vremena setve, vremenskih prilika i planiranog plasmana krajem februara, tokom marta i aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida krajem maja, tokom juna i jula. Na mnogim parcelama kupus na otvorenom je već zasadjen, jer su povoljne vremenske prilike tokom februara omogućile radove u polju. Ipak, sadnju kupusa na otvorenom treba prilagoditi vremenskim uslovima kako ne bi došlo do propadanja biljaka.

Biološke karaktristike: Kupus spada u grupu povrća sa malim zahtevima za temperaturom, mada najbolje rezultate postiže kada mu obezbedimo optimalne temperature u svim fazama rasta i razvića. Najpogodnije temperature za rast i razvoj kupusa su od 15-20 C. Biljka kupusa zahteva dosta svetlosti, naročito u fazi rasada, jer u slučaju nedostatka svetlosti dolazi do izduživanja stabla.

Rani kupus kao rasad i na otvorenom polju

S obzirom na to da kupus ima veliku lisnu masu, a relativno slabo razvijen korenov sistem, kupus ima velike zahteve za vodom. Faza nakon rasađivanja se ističe u zahtevima za vodom. Za uspešnu proizvodnju kupusa najpogodnija su srednje teška zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, koja su neutralne reakcije. Sadnja rasada se obavlja ručno-sadiljkom i mašinski-sadilicom. Ako se sadnja obavlja sadilicom, prethodno je moramo podesiti. Proveru nakon sadnje prvih biljaka možemo proveriti pokušajem čupanja biljke. Ukoliko isčupamo biljku, podešavanje moramo ponoviti, ukoliko otkinemo samo list, a biljka ostane zasadjena, sadilica je dobro podešena. Idealno vreme za rasađivanje je u jutarnjim ili večernjim satima.

Obrada zemljišta mora biti kvalitetna i na vreme obavljena. Osnovna obrada počinje u jesen, na dubinu od 30 cm. Pre rasađivanja kupusa zemljište treba što bolje pripremiti, kako bi dobili sitnomrvičastu strukturu. Kupus dolazi na prvom mestu u plodoredu.

Imajući u vidu da obrazuje veliku vegetativnu masu, kupus veoma dobro usvaja hraniva iz organskih đubriva, koja je potrebno rasturiti u jesen sa osnovnom obradom. Kupus daje odlične rezultate pri đubrenju STAJNJAKOM. U proseku kupus za 10 tona prinosa iznosi 50 kg N, 15 kg P2O5 50 kg K2O. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize, ali je opšta konstatacija da đubrenje prolećnog kupusa treba uvećati 2-2,5 puta od količine hraniva iznetih prinosom. Maksimalnu količinu hraniva kupus zahteva u periodu obrazovanja glavice. Neposredno nakon sadnje biljka usvaja najveću količinu N, sve do momenta obrazovanja glavice. Pri obrazovanju glavice biljci je najpotrebniji P, pa sve do kraja vegetacije, a K se najviše usvaja u fazi rasta glavice, što nam govori da đubrenje kupusa treba bazirati na osnovnom đubrenju (zajedno sa osnovnom obradom).

Prihrana kupusa najčešće se obavlja u dva navrata: prvi put do faze formiranja rozete, sa 1/3 N đubriva a drugu prihranu treba obaviti u početku formiranja glavice sa preostalom planiranom količinom đubriva. Za ranu proizvodnju kupusa na otvorenom preporučuje se sadnja zdravog, dobro odnegovanog rasada na međuredni razmak oko 50 cm, a razmak u redu između biljaka 30-40 cm, kako bi se ostvario sklop 50-66.000 biljaka/ha.

Jelena Stojiljković

PREPORUKA PIS SRBIJA

Prisustvo štetnih insekata u usevima kupusa!

Na tritoriji južnog Banata usevi kupusa se nalaze u fazi razvijeno šest do devet listova (BBCH 16-19).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo:

– larvi kupusovog moljca ( Plutella xylostella ) na do 3% biljaka

– Imaga buvača ( Phyllotreta sp . ) na 20% biljaka

– imaga bele kupusne mušice ( Aleyrodes proletella ) na do 15% biljaka

– lisnih vaših ( Aphididae ) na do 5% biljaka

Proizvođačima preporučuje obilazak i pregled useva kupusa i ukoliko se registruje prisustvo ovih štetočina, primena nekog od insekticida na bazi am lambda-cihalotrin:

          – Lamdex 0,2-0,3 l/ha

–        Lambada, Herbos king, Kozak 0,2-0,3 l/ha ili

– Grom 0,3-0,4 l/ha.

Pročitaj i ...

kompost vrste kompostiranje

Kompost – prirodno đubrivo i zaštita biljaka

Kompost kao prirodno đubrivo nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija i daje odlične rezultate u đubrenju kultura.