Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Salata može da se gaji tokom cele godine na tržištu

Salata može da se gaji tokom cele godine na tržištu

Salata tokom cele godine – Iako se već dugo koristi kao salata, poslednjih godina primećen je povećan interes za ovu kulturu kod potrošača. Proizvođači takođe imaju svoj interes kad je salata u pitanju, pošto mogu da je, uz određene uslove, gaje preko cele godine. Zbog kratke vegetacije (35-90) dana, može da se gaji i kao glavni i kao međuusev. Kao i kod drugih povrtarskih kultura, i kod salate, navike i želje potrošača određuju tip i vrstu salate koja će se gajiti u određenom regionu. Kod nas, najviše se traži glavičasta salata mekih listova-puterica.

endivia organika salata cele godine integralna zaštita

Sveža salata sadrži: ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%), celuloze (0,5%),  minerala (0,5%). Od minerala najzastupljeniji je kalijum. Spoljašnje, zeleno lišće je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutrašnjeg (etioliranog). Koriste je u ishrani dijabetičari, ljudi sa poremećenim metabolizmom. Odavno se koristi i u lečenju nesanice.  

Termini i načini proizvodnje

Kao što je već rečeno, salata može da se gaji cele godine, na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Za uspešno gajenje salate prvi uslov je odabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja.

Drugi uslov je poznavati temperaturne zahteve salate. Iako su ti zahtevi vrlo skromni, treba znati da je optimalna temperatura za zavijanje glavice 16 C, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije 50 C, maksimalna 20-25 C. Salata može opstati i na nižim temperaturama od 5 C, pa čak izdržati i kratkotrajne mrazeve od -8 C, ali će u tom slučaju kvalitet biti vrlo loš (smežurani i tvrdi listovi), a biljka će značajno produžiti vegetaciju. Takođe treba znati da temperaturna razlika između dana i noći ne bi trebalo da bude veća od 10 C.

Treći uslov na koji bi proizvođači trebali da obrate pažnju je oblik i veličina glavice. Shodno zahtevima tržišta na koje plasiraju salatu, proizvođači bi trebali da znaju poželjnu veličinu glavice kao i oblik spoljnih listova (uspravan, položen).

Salata tokom cele godine po terminima

Termini za gajenje salate su sledeći:

  • rano prolećni,
  • kasno prolećni,
  • letnja proizvodnja,
  • jesenje-zimska i
  • zimska.

Svaki od navedenih termina ima svoje specifičnosti

Rana prolećna proizvodnja počinje setvom u plastenike 15 – 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15. decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta. Za ovaj proizvodni period važno je napomenuti da je nedostatak svetlosti limitirajući faktor, tako da svetlost određuje dužinu vegetacionog perioda. Greška je ukoliko nedostatak svetlosti u ovom periodu pokušavamo da kompenzujemo povećanjem temperature. U tom slučaju se formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.

Kasno prolećna proizvodnja podrazumeva setvu krajem decembra i početkom januara, a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasad za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje, dok sama proizvodnja može da prođe bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom. Letnja proizvodnja salate se odvija na otvorenom polju i to sa setvom od maja do jula meseca kada salata pristiže od jula do polovine septembra. Obzirom na visoke temperatura u ovom periodu, važno je odabrati salatu koja u tim uslovima ne ide u cvetno stablo.

Jesenja proizvodnja može da se vrši kako u zaštićenom tako i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, dok za proizvodnju na otvorenom polju sejemo od polovine jula do polovine avgusta.

Zimske proizvodnja počinje setvom od polovine septembra do polovine oktobra kada pristiže krajem decembra do polovine januara.

Setva salate  

grejanje plastenika salata tresetna mušica plastenik zeleni krovovi konkurs za biljnu provetravanje salata u plasteniku provetravanje plastenika plastenik 10 plastenici zimi

Salata može da se seje u kontejnere (svaku semenku posebno sejati u jednu ćeliju kontejnera),  kocke (u kocku zemlje natopljenu vodom staviti po jedno seme i zatim je prekriti tankim slojem peska) ili u gajbice (najmanje preporučljiva setva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti) i lejama (gusto). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda.

Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 15-18 C. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva. Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme, kod koga je svako seme obavijeno posebnm materijalima, i sa kojim se mnogo lakše manipuliše.

U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleće u mlakoj, leti u hladnoj leji.

Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaražena bolestima i štetočinama. Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3 gr semena/m22 leje. Mešanjem sitnog semena salate sa peskom, omogućavamo pravilniji raspored semena pri setvi. Jako gust usev treba obavezno prorediti.

Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina, kaljenje…) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad. Kroz mesec dana (zimi duže, leti kraće) rasad je spreman za rasađivanje.

Nega rasada

Proizvodnja rasada salate traje od 4- 6 nedelja u zavisnosti od doba godine i uslova. Leti, kada su visoke temperatura i salata ima obilje svetlosti, proizvodnja rasada traje kraće, negde oko 4 nedelje, dok je zimi taj period za nedelju do dve duži. Različito vreme je potrebno i ukoliko su kocke u kojima pravimo rasad različite veličine. U većim kockama rasadnički period je duži pošto biljci treba više vremena da formira korenov sistem, ali posle rasađivanja takve biljke baš zbog jačeg korena brže napreduju i nadoknađuju izgubljeno vreme tokom rasadničkog perioda.

U ovom periodu biljke traže đubriva sa povećenim procentom fosfora kao što su 15:30:15, ili 10:40:10. Ukoliko same kocke u sebi sadrže đubrivo, tada treba 1-2 puta đubriti pred sam kraj proizvodnje rasada. Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sve dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura. U letnjoj proizvodnji rasada obavezno je senčenje.

Rasađivanje

U zavisnosti od načina proizvodnje rasada, različita je i tehnika rasađivanja. Ukoliko je rasad pravljen u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. Ako je rasad pravljen u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja zaliti i kocke i zemljište, a posle rasađivanja zemljište i to sa 4-5 mm vode u kojoj je rastopljeno đubrivo sa povećanim procentom fosfora.

U zavisnosti od sorte, odlučujemo se za broj biljaka na jedinicu površine.

  • Robusnije sorte koje formiraju veću glavicu i imaju veće listove rozete, rasađuju se na razmak 25×25 ili 25×30 cm što daje broj od 14-16 biljaka po m2.
  • Sitnije sorte se rasađuju na 20×25 cm što daje broj od 20 biljaka m2.

Mere nege

Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice greške u proizvodnji se teško popravljaju. Pod negom se u prvom redu podrazumevaju klimatski faktori, količina i raspored vode u toku vegetacije i pravilna mineralna ishrana. Zbog kratke vegetacije, salata traži i intenzivno đubrenje u prvom delu vegetacije,odnosno do faze formiranja glavice.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.

Pročitaj i ...

virus paradajza crna pegavost stenica nezera virusi u bolesti povrća grinje virusi na paradajzu

Virusi u povrtarskoj proizvodnji nanose veliku štetu

Virusi u Vašem vrtu - preventiva je najbolji lek!

Leave a Reply