Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Setva u plasteniku tokom zime i proleća

Setva u plasteniku tokom zime i proleća

Setva u plasteniku može da vam obezbedi zaradu tokom zimskog perioda. Plastenik možete i sami podići sledeći uputstva onih koji se već bave plasteničkom proizvodnjom a gajiti sorte povrća prema savetima stručnjaka.

Samostalna izgradnja plastenika, način proizvodnje i planirana struktura proizvodne godine – autor Savetodavac ratarstva i povrtarstva Zoran Milosavljević

Pre nego što pristupimo izgradnji plastenika treba odrediti mesto što je veoma važno u plasteničkoj proizvodnji povrća. Mesto plastenika treba da bude na prisojnoj strani t.j. „okrenuto prema suncu“, dužina jugoistok-severozapad i da bude pravilno dimenzioniran u cilju postizanja neophodnih optimalnih uslova (temperatura,relativna vlažnost,svetlost). Razmak između dva paralelna plastenika treba da je jedna visina plastenika. Udaljenost između dva plastenika u nizu mora biti najmanje dve visine plastenika. Dužina plastenika može biti pet puta veća od širine.

Pri postavljenju najpre odredimo površinu čija širina treba da bude 5,20 m čijom sredinom (2,60 m) u dužini 20 metara postavljamo štafle na rastojanju od 4 metra jedna od druge. Svih šest štafli ukivamo drugim sa gornje strane koje čine takozvano „bilo“ čija je tada dužina 20 metara. Preko bila se postavljaju metalne šipke koje se prethodno savijaju i prema potrebi grifuju, ili plastične cevi dimenzije 8 metara x 12 milimetara na rastojanju od jednog metra.

Setva u plasteniku

Način proizvodnje i planirana struktura proizvodne godine:

  • Rana prolećna proizvodnja III/IV – VII/VIII mesec – Rani paradajz
  • III/IV – XI mesec – Ranostasna paprika
  • Postrna proizvodnja VII/IX – XI mesec -Krastavac kornišon,boranija, Karfiol.
  • Jesenje-zimska proizvodnja XI – II/III mesec – Zelena salata,spanać, crni luk,rotkvice.
Provetravanje bočno

Setvu paradajza i paprike za proizvodnju rasada u srednje visokim plastenicima, bez dopunskog zagrevanja obavićemo u vremenu od 10 do 20 marta a rasađivanje 10 do 20 maja, ili raniju setvu u tople leje sredinom januara, čija bi sadnja pristigla početkom aprila. Proizvodnja rasada biće u dosta različitim uslovima i njoj se mora pokloniti velika pažnja, jer od kvaliteta rasada zavisiće i prinos i kvalitet proizvoda.

Zemljište namenjeno za proizvodnju ranostasnih sorti paradajza i paprike treba dobro nađubriti zgorelim konjskim ili goveđim stajnjakom u količini od 400 kgr/ar i 3kg/ar NPK-mineralnog đubriva i zaorati. Zatim izvršiti dezinfekciju zemljišta,izvršiti provetravanje plastenika. Pre postavljanja malč folije napraviti redove i postaviti sistem kap po kap. Posle završene sadnje preduzimaju se mere: zalivanje, prihranjivanje, okopavanje (ukoliko nije postavljena malč folija), mera nega i zaštite.

Kod paradajza se mora postaviti blagovremeno oslonac a najčešće se koristi kanap (vezuje se u dno biljke bez zatezanja), kolac ili špalir. Pri formiranju oblika uzgojnog sistema, obavezno je zakidanje zaperaka kada dostignu dužinu 3-6 cm i zakidanje vrha glavnog stabla posle formiranja 4-5 cvasti (sprata).
Najbolje sorte paradajza su: Balkan f1, Marko f1, Luna f1 i druge koje imaju rod 800-1.200 kg/ar.
Sorte paprike koje treba sejati: Župska Rana, Plamena, Balkan f1, Romana, Palanačka Babura, Cecelija, Orijas i dr. Paprika ima niži prinos od paradajza (300-600 kg/ar) isto kao paradajz dug period visokih cena ali ostaje u plasteniku do novembra meseca t.j. do jesenje-zimske sadnje povrća.

Berba paradajza počinje juna meseca i završava se početkom avgusta. U vreme berbe poslednjeg sprata paradajza izvršićemo setvu krastavca kornišona između dva kolca paradajza. U ovom načinu rada treba donje listove paradajza ukloniti čime stvaramo optimalan prostor za pravilan rast i razvoj kornišona.

Pročitajte i: Temperatura u rasadničkoj proizvodnji

Mere nege krastavca kornišona: Zalivanje, prihrana, zaštita, regulisanje rasta. U letnjoj postrnoj setvi sadnji) možemo se opredeliti i za neku drugu povrtarsku kulturu: kasni paradajz, karfiol, rana boranija ili šargarepa, biljne vrste čija vegetacija završava do kraja oktobra.

Za jesenje-zimsku proizvodnju se pripremamo krajem avgusta i početkom septembra meseca , tako što u hladne leje na otvorenom zasejemo zelenu salatu, crni luk, rotkvice, koji stižu za rasađivanje novembra meseca kada vršimo i setvu spanaća u plasteniku. Prethodno otklonimo papriku i kornišone, zatim obradimo zemljište i izvršimo rasađivanje gore pomenuti biljaka kao i setvu spanaća. Ove biljne vrste stižu za upotrebu od januara do marta meseca kada je najveći nedostatak svežeg povrća i najveći finansijski efekat.

Pročitaj i ...

Luk pegavost lista i plamenjača

Luk pegavost lista i plamenjača su reultat vremenskih (ne)prilika širom Srbije. Padavine koje zatim smenjuje sunčani period sa visokom