Sistemi za navodnjavanje su neophodni za uspeh

Sistemi za navodnjavanje – Suša nam sreću kvari ! Kako koja godina prolazi suša uzme svoj danak i poljoprivrednici se sete sistema za navodnjavanje. Stižu nam obećani dolari, postaviće se novi  sistemi i krenuće duplo veći prinosi. Ekonomska računica između ostvarenih prinosa i postignute cene na tržištu nas tek čeka.

Poželimo svima sreću i berićet i da država ispuni što je njena obaveza ( podsticaji, stimulacije, plasman, podrška udruženjima, zadrugama, izvozu … ). Treba se roditi, odrasti i živeti u ovoj beskrajnoj niziji. Treba dubinski i do srži osetiti ove jade sa vodom i muke bez vode i tu večnu borbu sa vodama i čežnju za vodom. Ako su vlažne godine – opasnost i nesreća, ako je sušna godina – nevolja još veća.

Ovako je kadgod idejni tvorac hidrosistema Dunav -Tisa -Dunav, inžinjer Nikola Mirkov, opisivao muke vojvođanskih ratara s vodom. A one još traju, maltene iste kakve su bile.

– Kako da navodnjavamo kada nemamo vode. Ako ćemo za svaku parcelu bušiti bunar, pa ni kod Evropske banke ni kod Arapa nije toliko dubok đeram, ni oni nam ne mogu pomoći. Uzmimo da je u Vojvodini prosečna parcela deset hektara. Onome ko obrađuje deset parcela i sto hektara treba, dakle, deset bunara. Po dve hiljade, to je 20.000 evra, a gde je sve ostalo – pomenuše nam nedavno, u nekom drugom divanu, paori iz Kaća.

 Jadali su se na kanalsku mrežu, vele da pumpe na ustavama ne rade trideset godina…

– A nekada su one radile, pa kad nemate vodu u kanalima, one je iz reka vuku, podižu nivo podzemnih voda i pune kanale da možete da navodnjavate. Isto tako, kada su velike padavine, izvlačile su tu vodu iz kanala i prepumpavale je u reke da bi snizile nivo podzemnih voda. Sada nam njive ili gore ili plivaju.

Sistemi za navodnjavanje 

  U svemu tome, navodnjavanje je već nekoliko godina dežurna tema naših političara. Dok čekamo kredite Razvojnog fonda Abu Dabija, neke vojvođanske opštine, u nadi da će baš njih zapasti arapske pare, već pripremaju projekte. Neke skromnije, neke ne, a onaj najkrupniji, doduše za sada još uvek na nivou ideje, imaju Titeljani. Naumili su, naime, da vodom iz Tise navodnjavaju 8.500 hektara Titelskog brega, a za to će im, kažu, trebati 15 miliona evra. Iz lokalne kase, u kojoj je tek 350 miliona dinara namenjenih za funkcionisanje opštine, ne mogu da zaliju ni pedalj njiva na Bregu. Zato čekaju investitora: Arape, Izrealce, Evropljane…

E sad, kada ćemo početi da navodnjavamo vojvođanske hektare arapskim novcima, te da li će stvari možda zaškripati kao kod pompezno najavljene kupovine ovdašnjih kombinata, ostaje da se vidi. S druge strane, koje su nam, zapravo, realne potrebe, ali i mogućnosti, i koja je računica za paore isplativa?

– Navodnjavanje je nesporno veoma dragoceno, jer obezbeđuje stabilnu proizvodnju, i to mu je najveća prednost – kaže za „Dnevnik“ dr Radovan Savić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa Departmana za uređenje voda. – Potrebe su nesporne, potencijali postoje, a nisu iskorišćeni uglavnom zbog ekono mskih nemogućnosti, tek manjim delom zbog tehničkih manjkavosti. U prethodnom periodu najveći kamen spoticanja bila je preskupa oprema. Ali, pitanje je šta sejati na njivama koje se navodnjavaju, kome prodavati te proizvode i po kojoj ceni. Prosto, ako je cena poljoprivrednih proizvoda niska, ulaganja u navodnjavanje nemaju adekvatnu nadoknadu. Može se, recimo, dogoditi da se na zalivanim površinama ostvari i dostruko veći prinos, a da proizvođaču ne donese profit jer su cene na tržištu nepovoljne.

Profesor Savić naglašava da povećanje površina pod navodnjavnjem bez jasne vizije ekonomske opravdanosti, plasmana, subvencija i podsticaja neće dati željene rezultate. Kada bi se ranije izgrađeni, dakle postojeći sistemi iskoristili, to bi značilo mnogo. Međutim, iako je potvrđeno da se navodnjavanjem dobijaju stabilni, visoki i kvalitetni prinosi, površine pod zalivnim sistemima nikada nisu dostigle planirane, a već dugi niz godina nema pomaka ni u njihovom povećavanju, niti u potrošnji vode i u pratećim aktivnostima kojima bi se podsticala ova mera…

Kupusnjače imaju nižu evapotranspiraciju od ostalih mnogih povrtarskih useva, jer im je lišće prevučeno tankom voštanom prevlakom i svetlije je boje -odlikuje se niskim pritiskom ćelijskog soka, slabom usisnom silom korena, koji je plitak te zahtevaju povišenu vlažnost zemljišta -Deficit vode u bilo kojoj fazi razvoja manifestuje se na umanjenje prinosa -kupus se gaji kao:

• rani
• srednje rani
• kasni -postrni usev

 Kratke je vegetacije, omogućuje dve žetve godišnje, gaji se kao drugi i postrni usev

-obzirom da se gaji za vegetativnu masu, zahteva povišenu vlažnost zemljišta i ima umerene zahteve prema toploti, neki ga svrstavaju u hidrofilne biljke

-Proizvodi se iz rasada, koji se gaji u zaštićenom prostoru za rani ili u otvorenom polju srednje rani ikasni kupus

-Navodnjavanje rasada je obavezno , neophodno je održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta -zalivanja se izvode empirijski kada se površinski sloj prosuši -zalivne norme su male, prokvašava se sloj 10 15 cm , u po?etku 2-3 l /m2, kasnije 4-6 l/m2 – u vremenu kaljenja rasda i ukorenjavanja izostavljaju se zalivanja da bi biljke razvile moćniji korenov sistem, koji se osposobljava da koristi slabije rezerve vode, što omogućuje bolje primanje posle rasađivanja -potrebe rasada za vodom su različitei variraju u širokom rasponu 80-160 mm u zavisnosti od uslova i načina proizvodnje -posle rasađivanja zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od klimatskih uslova (Futoški 380-410 mm.

-zalivni režim je pojednostavljen

-prvo zalivanje obavlja se posle rasađivanja, normom 15-30 mm

-drugo zalivanje je posle 3-5 dana , kada se popunjavaju prazna mesta 20-30m

-kada se rasad primi prvi 10-15 dana (kod ranih 15 dana pa i duže, kod kasnih 10 dana , sobzirom da se rasađuje krajem jula kada su temperature visoke) ne treba zalivati, radi što boljeg ukorenjavanja biljaka

Vegetaciona zalivanja su po turnusu u modificiranom obliku – dužina turnusa se određuje u svakom konkretnom slučaju u zavisnosti od sorte, klimatskih uslova i zemljišta

1./ Kod ranih sorata u početku turnusi su 8-15 dana, a kasnije u fazi intenzivnog porasta i obrazovanja glavica 5-9 dana

2./ Kod kasnih sorata turnusi su u početku kraći 5-9 dana a potom 8-15 dana

 TEHNIČKI MINIMUM VLAŽNOSTI 80%PVK 

 –Niža vlažnost usporava formiranje glavica, ostaju sitne i mekane -Kupus je posebno osetljiv na promenljiv tok vlažnosti zemljišta, posebno u fazi formiranja glavica, i tehnološkog zrenja. Ako zemljište zasuši, potom se obilno navlaži dolazi do pucanja glavica

-Norma navodnjavanja i broj zalivanja zavise od uslova godine, prvenstveno od rasporeda i količine padavina 3-8 i više zalivanja, zalivne norme su male jer je visoka predzalivna vlažnost, prokvašava se sloj 30-40 cm

– Načini zalivanja:

BRAZDAMA I OROŠAVANJEM Potrebe za vodom i režim navodnjavanja karfiola kao i ostalih kupusnjača je isti ili sličan kao kod kupusa, stim što se moraju poštovati specifićnosti vrste, vreme proizvodnje, evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine, klima, zemljište

Izvor: psss Agroznanje d.o.o. Zaječar

Valentina Aleksiž, dipl.ing. melioracija zemljišta i voda

foto pixabay.com

Sistemi za navodnjavanje