Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Stajnjak u leje, pripreme za setvu povrća

Stajnjak u leje, pripreme za setvu povrća

stajnjak u leje
Stajnjak u leje

STAJNJAK u leje –  Sveže stajsko djubrivo i ostali materijal za zagrevanje, posle iznošenja iz staje, najpre treba izmešati. Obično se meša konjski stajnjak sa govedjim ili nekim drugim stajnjakom, pri čemu se vodi računa da vlažnost djubriva bude oko 70 %. Zatim se djubrivo slaže u gomile pravilnog oblika pored samog mesta gde će se podizati topla leja. Tako složeno djubrivo ostavlja se u gomilama nekoliko dana da se zagreje. Ukoliko su u to vreme mrazevi jaki, a djubrivo delimično suvo, sagorevanje će biti sporije. Da bi se to izbeglo, djubrivo se pri slaganju na gomile poliva toplom dom, a zatim pokrije asurama ili plastičnom folijom. To se radi i onda kada je jedan deo stajskog djubriva smrznut.

STAJNJAK u leje  

Punjenje toplih leja svežim organskim djubrivom – Pošto se spremi materijal za zagrevanje toplih leja , iskopaju se ili očiste mesta gde će biti leja dubine 80 cm. ili manje, što zavisi od toga dali se prave tople ili polutople leje. Širina i dužina jarka trebalo bi da budu kao kod rama ili nešto veće (1,5 x 4 m.). Potom se na dno jarka stavlja sloj kukuruzovine, slame, lišća ili sličnog materijala (oko 10 cm), koji služi kao izolacija, kako bi se toplota duže sačuvala. Na taj sloj dolazi sveže stajsko djubrivo ili neki drugi materijal za zagrevanje. Važno je da se sveže stajsko djubrivo ravnomerno rasturi i sabije. To se može postići gaženjem (daščice 30 x 25 cm pričvrste se na noge). Od pravilnog i ravnomernog sabijanja, kao i od debljine sloja i vrste djubriva zavisi dužina zagrevanja tople leje. Debljina sloja trebalo bi da bude 30-80 cm.

  Konačna debljina prostirke nagorelog stajnjaka zavisi od spoljašne temperature i od vrste gajenog rasada.

 1./ U toku hladne sezone za toploljubive biljke ( paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, tikve ) sloj nezgorelog stajnjaka treba da bude 60-70 cm.

2./ Za vreme malo toplije sezone (druga polovina marta i prva polovina aprila) ili za povrće koje ima manje potrebe za toplotom ( kupus, karfiol, keleraba, kelj, salata i sl.),stavlja se tanji sloj nezgorelog stajnjaka ( 30-50 cm. ).

STAJNJAK u leje 

Preko nezgorelog, sabijenog stajnjaka postavlja se drveni ram i u njega stavlja još 5-8 cm istog djubriva, poprska krečom i onda leja prekrije zastakljenim prozorom i asurom.

Posle 7-10 dana organsko djubrivo počinje da fermentira i oslobadja toplotu. Prvi znaci su zamagljivanje prozora ( kondezacija kapljica vode sa unutrašnje strane prozora ). Tada je momenat da se stavi mešavina supstrata ( zemlja, kompost, pesak ,treset ) u planiranom sloju (12-20 cm). Nakon slaganja i sabijanja djubriva stavlja se ram.

Savetodavac,  Dipl. ing. polj. Novica Milenković
foto pixabay.com

Pročitaj i ...

kompost vrste kompostiranje

Kompost – prirodno đubrivo i zaštita biljaka

Kompost kao prirodno đubrivo nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija i daje odlične rezultate u đubrenju kultura.

Leave a Reply