Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Ambrozija – uporan korov šteti usevima

Ambrozija – uporan korov šteti usevima

Cvetanje ambrozije je počelo zato je uništite u korenu ili sasecite na manje od 5 centimetara od zemlje. Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) -ambrozija pelenasta, fazanuša, limundžuk – nije autohtona evropska vrsta. Ona je poreklom iz Severne Amerike, a na stari kontinent je uneta 1863. godine sa semenom deteline i lucerke. Smatra se da je ambrozija  u naše krajeve stigla brodovima iz Rumunije. Danas se ambrozija u velikoj brojnosti nalazi u Istočnoj Srbiji.

To je jednogodišnja zeljasta vrsta iz familije Asteraceae (Compositae, glavočike) kod koje se na istoj individui nalaze razdvojene muške i ženske cvasti (glavice). Ponik – prvi par listova su široko jajoliki, perasto deljeni i kratko dlakavi. Odrasla biljka ambrozije se grana od osnove, gusto obrasla perasto izdeljenim listovima i mnogobrojnim dlakama. Ambrozija je jednogodišnja biljna vrsta sa mnogobrojnim sitnim cvetovima grupisanim u jednopolne glavičaste cvasti.

Ambrozija cveta i plodonosi od jula do septembra, shodno metorološkim prilikama u datoj godini. Velike štete pravi u usevu kukuruza i suncokreta. Muške glavice su poluloptaste i imaju viseći položaj sa visećim brojem cvetova sakupljenih u guste terminalno postavljene grozdaste cvasti. Ženske glavice su sa pojedinačnim cvetovima zatvorenim u venac postavljene ispod muških glavica u pazuhu gornjih vegetativnih listova. Jedna biljka ambrozije u optimalnim uslovima obrazuje 500-3.000 ahenija, koje u zemljištu kad se nađu na dubinama 30 cm mogu da očuvaju klijavost i do 40 godina.

Ambrozija je kasnoprolećna vrsta, optimalna temperatura za njeno klijanjeambrozija niče je 20-22ºC, minimalna 6-8ºC,  plodonosi od jula do septembra shodno meteorološkim prilikama u datoj godini (Vrbničanin i Šinžar, 2003). Ima veoma skromne zahteve u pogledu plodnosti i rastresitosti zemljišta, pa dobro uspeva i na plitkim, zbijenim i rastresitim, siromašnim i plodnim, peskovitim i šljunkovitim zemljištima.

Ambrozija – uporan korov šteti usevima

Velike štete pravi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Procenjuje se da je više od 10 % humane populacije osetljivo na polen biljaka, a od tog broja čak više od 50 % izaziva ambrozija.

Mogućnosti suzbijanja ambrozije

Osnovni cilj programa suzbijanja ambrozije je smanjenje njene populacije iz godine u godinu i dovodjenje njene brojnosti ispod praga štetnosti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije da bi se dobili vidni efekti u smanjenju brojnosti ove vrste na jednom terenu. Za suzbijanje ambrozije koriste se administrativne,  agrotehničke, mehaničke, hemijske i biološke mere. U zavisnosti od vrste useva postoji veliki izbor herbicida kojima se ova korovska vrsta uspešno može suzbijati.

Mehanički ova korovska vrsta može se suzbiti čupanjem biljaka zajedno sa korenom, niskim košenjem i drugim vidovima mehaničkog uništavanja (okopavanje, tanjiranje i dr.). Košenje izvršiti na visinu ispod 5 cm jer se ambrozija grana i nepokošene grane nastavljaju porast i mogu osloboditi polen i doneti seme. Nakon košenja ambrozija se regeneriše i ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena.

Hemijskim putem moguće je suzbiti ambroziju primenom herbicida na ruderalnim staništima VAN NASELJA preparatima na bazi a.m. glifosat.

dipl.ing. zaštite bilja Jovica Jurišić

Pročitaj i ...

pšenica napad suzbijanje korova rok setve

Mraz na njivi pšenica bez zaštite snežnog pokrivača

Pšenica pod snegom može mirno da "spava" ali bez snega, uz mraz od više dana stvara brigu poljoprivrednicima

Leave a Reply