Ambrozija – uporan korov šteti usevima

Cvetanje ambrozije je počelo zato je uništite u korenu ili sasecite na manje od 5 centimetara od zemlje. Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) – ambrozija pelenasta, fazanuša, limundžuk – nije autohtona evropska vrsta. Ona je poreklom iz Severne Amerike, a na stari kontinent je uneta 1863. godine sa semenom deteline i lucerke. Smatra se da je ambrozija u naše krajeve stigla brodovima iz Rumunije. Danas se ambrozija u velikoj brojnosti nalazi u Istočnoj Srbiji.

To je jednogodišnja zeljasta vrsta iz familije Asteraceae (Compositae, glavočike) kod koje se na istoj individui nalaze razdvojene muške i ženske cvasti (glavice). Ponik – prvi par listova su široko jajoliki, perasto deljeni i kratko dlakavi. Odrasla biljka ambrozije se grana od osnove, gusto obrasla perasto izdeljenim listovima i mnogobrojnim dlakama. Ambrozija je jednogodišnja biljna vrsta sa mnogobrojnim sitnim cvetovima grupisanim u jednopolne glavičaste cvasti.

Ambrozija cveta i plodonosi od jula do septembra, shodno metorološkim prilikama u datoj godini. Velike štete pravi u usevu kukuruza i suncokreta. Muške glavice su poluloptaste i imaju viseći položaj sa visećim brojem cvetova sakupljenih u guste terminalno postavljene grozdaste cvasti. Ženske glavice su sa pojedinačnim cvetovima zatvorenim u venac postavljene ispod muških glavica u pazuhu gornjih vegetativnih listova. Jedna biljka ambrozije u optimalnim uslovima obrazuje 500-3.000 ahenija, koje u zemljištu kad se nađu na dubinama 30 cm mogu da očuvaju klijavost i do 40 godina.

Ambrozija je kasnoprolećna vrsta, optimalna temperatura za njeno klijanje je 20-22ºC, minimalna 6-8ºC,  plodonosi od jula do septembra shodno meteorološkim prilikama u datoj godini (Vrbničanin i Šinžar, 2003). Ima veoma skromne zahteve u pogledu plodnosti i rastresitosti zemljišta, pa dobro uspeva i na plitkim, zbijenim i rastresitim, siromašnim i plodnim, peskovitim i šljunkovitim zemljištima.

Ambrozija – uporan korov šteti usevima

Velike štete pravi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Procenjuje se da je više od 10 % humane populacije osetljivo na polen biljaka, a od tog broja čak više od 50% izaziva ambrozija.

Mogućnosti suzbijanja ambrozije

Osnovni cilj programa suzbijanja ambrozije je smanjenje njene populacije iz godine u godinu i dovođenje njene brojnosti ispod praga štetnosti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije da bi se dobili vidni efekti u smanjenju brojnosti ove vrste na jednom terenu. Za suzbijanje ambrozije koriste se administrativne, agrotehničke, mehaničke, hemijske i biološke mere. U zavisnosti od vrste useva postoji veliki izbor herbicida kojima se ova korovska vrsta uspešno može suzbijati.

Mehanički ova korovska vrsta može se suzbiti čupanjem biljaka zajedno sa korenom, niskim košenjem i drugim vidovima mehaničkog uništavanja (okopavanje, tanjiranje i dr.). Košenje izvršiti na visinu ispod 5 cm jer se ambrozija grana i nepokošene grane nastavljaju porast i mogu osloboditi polen i doneti seme. Nakon košenja ambrozija se regeneriše i ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena.

Hemijskim putem moguće je suzbiti ambroziju primenom herbicida na ruderalnim staništima VAN NASELJA preparatima na bazi a.m. glifosat.

dipl.ing. zaštite bilja Jovica Jurišić