Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Fosfor u tlu – koja fosforna đubriva koristiti za poboljšanje

Fosfor u tlu – koja fosforna đubriva koristiti za poboljšanje

Fosfor u tlu – važan je element za dobar rast i razvoj biljaka. Fosfor u koncentraciji viši od 50 mg /100 g može biti toksičan za biljku zato prvo izvršite analizu zemljišta.

Obezbeđenost zemljišta fosforom i primena fosfornih đubriva – autor Srđan Vidanović, dipl.inženjer.

Biljke usvajaju fosfor kao hranivo po čitavoj dubini zemljišnog sloja, nekad dubokog nekoliko metara, a ostavljaju fosfor s izumrlim ostacima uglavnom na površini zemljišta i u humusnom horizontu. Sadržaj ukupnog fosfora, izraženog u formi P2O5, u humusnom horizontu naših slabo humusnih zemljišta na području Pirotskog okruga dosta varira i sadržaj mu se kreće uglavnom od 0- 10 mg/100 g a u srednje humusnim od 10-20 mg/100 g i zemljištima koja sadrže preko 5% humusa uglavnom preko 20 mg/100g zemlje.

U zemljištima je fosfor vezan u organskim i neorganskim jedinjenjima. Udeo u organskim jedinjenjima, uglavnom u humusu i jedinjenjima Ca, Fe i Al, vezanog fosfora sve je veći što je zemljište bogatije humusom. U zemljištima bogatim humusom sadržaj vezanog fosfora prelazi 50%, nekad dostiže čak 80%, od sadržaja ukupnog fosfora u humusnom horizontu. Svi fosfati alkalnih metala i NH4 – fosfati, kao i primarni Ca i Mg – fosfati, su dobro rastvorljivi u vodi i zato lako dostupni biljkama.

Pošto je fosfor u zemljištima vezan uglavnom u organskim materijama i u slabo rastvorljivim Ca, Mg, Al – i feri – fosfatima, to je većina zemljišta siromašna biljkama dostupnim fosfatnim jonima. Iz tih razloga, u cilju obezbeđenja visokih prinosa biljaka, fosfor im se mora dodavati u formi mineralnih fosfatnih đubriva. Od analiziranih nekoliko hiljada uzoraka poslednjih godina na teritoriji Pirotskog okruga oko 20 % ima slabu obezbeđenost fosforom (između 0-10 mg/100 g) , oko 50 % srednju obezbeđenost (između 10- 20 mg/100 g) i 30 % dobru obezbeđenost (> 20 mg /100 g).

Fosfor u tlu

Preporuka je da se na zemljištima sa sadržajem lakopristupačnog fosfora ispod 18 mg/100 g uradi fosfatizacija primenom nekog od fosfornih đubriva kao što su :

-Trostruki super fosfat u količini 200 do 300 kg/ha s tim što se u ovom đubrivu nalaze izvesne količine toksičnih metala i metaloida koji se preteranim đubrenjem nagomilavaju u zemljištu pa mogu loše uticati na gajene biljke.

-Tomasov fosfat u količini od 500 do 600 kg/ha koji ima produženo dejstvo pa ga ne treba unositi u zemljište svake godine. Dobar je za kisela zemljišta gde je ph manja od 5 i tamo gde nije rađena kalcizacija.

-Monoamonijum fosfat MAP ( 12: 52: 0) u količini od 200 do 300 kg /ha Na zemljištima gde je vršena kalcizacija preporučene količine fosfornih đubriva se smanjuju jer se deo pristupačnog fosfora oslobađa iz teško rastvorljivih Fe – i Al – fosfata.

Navedena đubriva unose se u jesen pod osnovnu obradu i obavezno zaoravaju. Na zemljištima sa sadržajem lakopristupačnog fosfora preko 20 mg/100 g ne raditi fosfstizaciju jer fosfor ( > 50 mg/100 g), može imati toksično dejstvo na biljke naročito u povrtarskoj proizvodnji u zatvorenom prostoru.

Pročitaj i ...

razmena npk urea kalcijum karbonat

Kalcijum karbonat može biti štetan kao nosač NPK

Đubrivo je neophodno za dobar rod, ali nekada može da njegova primena bude neadekvatna.