Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Kukuruz zahtevi zemljišta – daje visoke prinose na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa dobrim kapacitetom za vodu.za gajenje kukuruza povoljna su zemljišta koja sadrže velike rezerve vlage, a istovremeno su dobro propustljiva za vazduh, zatim sadrže lako pristupačne hranljive materije za biljke. Takva svojstva poseduju zemljišta srednja po mehaničkom sastavu (srednje i lake glinuše) i bogata organskim materijama (černozemi, gajnjače).
Teška po mehaničkom sastavu, zbijena zemljišta,takođe zaslanjena i preterano vlažna zemljišta u vezi sa visokim nivoom podzemne vode i zemljištem sa povećanom kiselošću su manje pogodna za gajenje kukuruza. Da bi se na takvim zemljištima dobili dobri i stabilni prinosi zrna neophodan je sistematski rad na poboljšanju ovih zemljišta.
Zbijena, teška zemljišta neophodno je održavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiže podrivanjem, periodičnom dubokom obradom na 25-30 cm, prolećnim preoravanjem ili dubokom kultivacijom oranja i unošenjem stajnjaka ili komposta. Dobri rezultati na takvim zemljištima daje gajenje leguminoza i njihove smeše sa klasastim travama. Posle trava, zemljište je obogaćeno velikom količinom organske materije, poboljšava se struktura zemljišta i vodno-vazdušni režim.
Laka po mehaničkom sastavu, malo humusna zemljišta odlikuju se dobrom aeracijom, ali imaju mali kapacitet za vodu i stoga je neophodno da se obogate organskim materijama putem unošenja stajnjaka ili komposta.
Planirana gustina biljaka prilikom setve,primenjena agrotehnika i uticaj spoljne sredine, biće glavni činioci na konačan rezultat tj. prinos kukuruza.
Genetske promene na hibridima kukuruza tj. poboljšanje na uslove gajenja u stresnim uslovima doprinelo je povećanju prinosa dozvoljavajući da hibridi budu posejani u većim gustinama.
Planirana gustina biljaka prilikom setve, primenjena agrotehnika i uticaj spoljne sredine, biće glavni činioci na konačan rezultat tj. prinos kukuruza.
Kukuruz zahtevi zemljišta, gustina setve
SIGURAN IZBOR ZA DOBRU BERBU – KWS
Genetske promene na hibridima kukuruza tj. poboljšanje na uslove gajenja u stresnim uslovima doprinelo je povećanju prinosa dozvoljavajući da hibridi budu posejani u većim gustinama.
U većim gustinama će doći do smanjenja prinosa pojedinačne biljke kukuruza,a to je posledica konkurencije za vodom, svetlošću i hranljivim elementima. Međutim, manji prinos po biljci ne znači i manji prinos po hektaru.
Naprotiv, prinos zrna po hektaru direktno je zavistan:
- od broja klipova po jedinici površine,
- broja zrna po klipu i
- težine svakog zrna.
Ranije generacije hibrida pri povećanju gustine nisu reagovale sa povećanjem prinosa.Hibridi te generacije imali su niži stepen tolerancije na stresne uslove uslovljene povećanom gustinom,a imali su i veći procenat poleganja stabla.Nove generacije hibrida kukuruza omogućavaju znatno gušće sklopove jer su selekcioneri uspeli da povećaju otpornost na stres,povećaju čvrstinu stabla i korena.Hibridi novih generacija imaju sledeće karakteristike:
-veći indeks lisne površine što omogućava više upijanje sunčeve svetlosti
-viši nivo fotosinteze
-veća efikasnost iskorišćenja radijacije kod nalivanja zrna.
Sve gore navedeno doprinosi da današnja generacija hibrida omogućava poljoprivrednicima da se preko povećanih gustina biljaka maksimalno približe genetskom potencijalu koje hibridi nose u sebi.
Savetodavac Miodrag Simić, dipl.ing.
PRORAČUN GUSTINE ZASADA KUKURUZA
Jedan hektar = 10000 m2. Kukuruz sejati na međuredno rastojanje od 70 cm ( 0.7 m). Jedan hektar predstavimo u vidu jednog dugačkog reda, 10.000 m2 : 0.7 m = 14.285,71 m. Broj zrna u dugačkom redu od 14.285 metara odgovara broju zrna po jednom hektaru.
Broj zrna pomnožen sa međusobnim rastojanjem između zrna daje dužinu reda i iz te jednačine se računa potrebna vrednost.
Primer 1. Sejemo na 22 cm, broj zrna po hektaru, 14285.71 : 0.22= 64935 zrna.
Primer 2. Želimo sklop od 55000 zrna po hektaru onda rastojanje treba da bude, sledeći,
14285.71m : 55000= 0.25 m, odnosno 25 cm.
Primer 3. Sejemo na 20 cm, broj zrna po hektaru, 14285.71 : 0.20= 71428 zrna.
Posle setve odrediti sklop izniklih biljaka!
Odmeriti 14.28 m i izbrojati broj biljaka . Izbrojani broj biljaka X 1000, (sklop u hiljadama biljaka po hektaru). Ponoviti i proveriti na više mesta na odabranoj parceli.
PSSS Leskovac, dipl.ing.polj. Boban Stanković
foto pixabay.com
