Mašinski krug je dobar model za dobar profit

U zemljama EU je davno poznat, kod nas se “slabo prima”, ali mašinski krug je dobar kao model za efikasnije poslovanje i veći profit. Traktor koji godišnje radi minimalno 1.200 sati može se smatrati dobrom investicijom. Savremena poljoprivreda zahteva upotrebu visoko produktivnih poljomašina. Cene traktora, kombajna su do više stotina hiljada evra i nameće se potreba udruživanja, ali na EKONOMSKIM PRINCIPIMA. Jedan vid zajedničkog korištenja mehanizacije za veći broj poljoprivrednika – samopomoć, ali regulisana zajedničkim potpisanim ugovorom i osnovanim preduzećem. Tačno je regulisana cena korištenja mehanizacije za svakog člana preduzeća. Pročitajte članak Instituta NS seme.

“Na inicijativu našeg promotera za južnu Bačku dipl. inž. Siniše Jakovljeva, posetili smo članove „mašinskog kruga“ („mašinskog prstena“) iz Bačkog Petrovog Sela, koji u punom sjaju funkcioniše već sedam godina. Gospodin Jakovljev već nekoliko godina veoma dobro sarađuje sa domaćinstvima koja se nalaze u ovom obliku udruženja. Cilj ove posete je bio da se upoznamo sa načinom funkcionisanja udruženja kao i iznalaženje načina proširenja saradnje na planu postavke demonstracionih ogleda na njihovim parcelama i uvođenje novih kreacija sorti i hibrida u proizvodnju.

Gspodin Karolj Pece, lider ovog udruženja, dočekao nas je u svom domaćinstvu, gde smo razgovarali sa idejnim tvorcem ovog sistema u našoj zemlji prof. dr Andrašom Totom. Prema rečima profesora Tota, „mašinski krug“ predstavlja jedinu registrovanu formu koju su formirali poljoprivredni proizvođači. Suštinu ovog oblika udruživanja čini sistem samoispomoći, koji je u našem selu poznat odvajkada. Međutim, ukoliko nije regulisan tačnim propisima onda je kratkog veka i sa sobom nosi dosta iznenađenja i neugodnosti.

Mašinski krug je dobar model za dobar profit

Šezdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj je ovaj oblik udruživanja („Maschinen Ring“) definisan kao sistem ispomoći malih gazdinstava, ali na bazi tačnih cenovnika. Radi se o uslugama koje su evidentirane i naplaćene i koje omogućavaju obavljanje rada u jednom zatvorenom sistemu za korisnike koji sa malim brojem mašina mogu da urade velike površine bez dodatnih ulaganja, koristeći samo sopstvene raspoložive kapacitete.

To je ideja koja je tada dobila političku podršku, tako da danas u Nemačkoj funkcioniše više od 700 mašinskih krugova čiji savez objedinjuje preko 55% zemljišnog poseda, a preko 70% privatnih gazdinstava su članice ovih udruženja. Ova udruženja su takođe dobro organizovana i u Austriji u Štajerskoj, gde uspešno radi više od 100 krugova.

Sistemom rukovodi menadžer koji u svom programu ima evidentirane tehničke kapacitete svih članova odnosno slobodne kapacitete sa kojima drugi član može da raspolaže. Usluge se naplaćuju prema tačno utvrđenom cenovniku, ili se vraćaju povratnom uslugom.

Unutar ovih krugova se obavljaju i druge delatnosti koje predstavljaju vitalni interes udruženih poljoprivrednika (obdanište, zdravstveno zbrinjavanje, zamena radne snage), a sve na bazi naplaćenih vrednosti definisanih cenovnikom. Unutar kruga nema nezaposlenih. Mladi ljudi ostaju na selu jer u tom sistemu nalaze uvek određeni vid trenutnog ili trajnog zapošljavanja. U Nemačkoj i Austriji država finansira te sisteme jer je u krugovima u pogonima organizovana proizvodnja biodizela od sopstvenih sirovina. Ovako proizveden biodizel nije opterećen porezom.

Prof. Tot je u stalnom kontaktu sa osnivačima ovakvog sistema udruživanja poljoprivrednika u Mađarskoj. Predstavnici Bavarske i Štajerske su spremni da realizuju seriju predavanja o svrsishodnosti organizovanja rada sistema mašinskih krugova, čak i uz materijalnu pomoć.

Saznanje da su naše mašine iskorišćene samo sa 10% kapaciteta treba da utiče na opredeljenje proizvođača ka udruživanju. Primera radi, u ovom mašinskom krugu u Bačkom Petrovom Selu, članovi su počeli rad sa 8 traktora na ukupno 130 kj, a danas sa istim brojem obrađuju 500 kj. Koordinisano vođenje setvenog plana omogućava da članovi mašinskog kruga koncentrišu površine pod istom biljnom vrstom u 1-2 proizvodna pojasa, a koje su nekad bile čak i u različitim katastarskim opštinama. Na taj način se formira jedan funkcionalan setveni plan koji omogućava racionalno korišćenje mašina. Redosled radova u polju utvrđuje menadžer.

Iskustva sa mašinskim krugom

Naš sledeći sagovornik bio je menadžer udruženja gospodin Karolj Pece. On je istakao da već tri godine ima veoma dobru saradnju sa Institutom. Na njegovim parcelama je već nekoliko godina zastupljen hibrid kukuruza Zenit. On zadovoljava sve njegove zahteve, prinosan je i stabilan. Seje ga na razmak od 28 cm u redu.

Novoizgrađeni vertikalni koš je napunjen ovim hibridom. Sa izrazitim zadovoljstvom nam ističe prednosti ovog koša: mogućnost smeštaja kukuruza sa vlagom zrna i do 28%, zrno se ne kvari i nema štete od glodara. Zainteresovan je za gajenje hibrida za branje u klipu, ali isto tako i za hibride iz FAO grupe 400 koji imaju nižu vlagu zrna u momentu žetve. Veoma se pohvalno izrazio o kvalitetu i asortimanu semena, stručnjaka koji rade u Institutu kao i o sadržajnom marketinškom nastupu, tako da u budućnosti možemo očekivati proširenje saradnje.

Gospodin Pece vidi da se u budućnosti u Vojvodini neformalne grupe udruženih proizvođača registruju i da kao takvi od države dobijaju bonuse. U manjim mestima bilo bi atraktivno udruživanje celog naselja u jedan prsten, tako da bi im to omogućilo lakše obnavljanje njihove mehanizacije.

Da poljoprivreda ipak ne može bez dama, dokaz za to je naša sagovornica Ida Varga, medicinska sestra po profesiji, koja se u slobodno vreme bavi poljoprivredom. Odrasla je na njivi a još kao dete je srcem i dušom zavolela poljoprivredu. Ona je član Upravnog odbora mašinskog kruga a direktno je bila zadužena za organizaciju proizvodnje soje.

U privatnom životu je veoma organizovana pa je tu svoju osobinu prenela i na aktivnosti u okviru kruga. Veliku pomoć u poslu pružaju joj njena dva sina. Bilo bi logično očekivati da žena u poljoprivredi, zbog prirode posla, ima velike probleme. Međutim u ovom slučaju je suprotno. Ona od strane članova prstena ima veliko poštovanje, razumevanje i pomoć, pa joj nije teško da, ako je potrebno, na nogama bude i 24 časa. Osnovni postulat, prema njenim rečima, je zajedničko preuzimanje rizika, otvorenost u komunikaciji i velika ozbiljnost u poslu. Njeno domaćinstvo, pored osnovnih ratarskih biljnih vrsta, kukuruza, pšenice, ječma i soje, zbog uzgoja bikova gaji i NS lucerku na značajnim površinama.

Na kraju razgovora naš domaćin gospodin Karolj Pece, istakao je da „mašinski krug“ ipak čine i ljudi, a ne samo mašine. Zbog toga osnovne principe, kojih se svi članovi udruženja pridržavaju, čine: solidarnost–humanost–pravednost.

izvor:NS seme

Mašinski krug dobro rešenje