Novi rod pšenice dovoljan i za izvoz na jesen?

Pšenica je nalila zrno, novi rod obećava da će pšenice biti nešto malo ispod količine u žetvi 2019. godine. Posejano je, prema procenama stručnjaka, između 560.000 i 580.000 hektara. Uz prosečan prinos od 4 tone po hektaru eto nama više od 2,2 miliona tona zrna.

Kvalitet zrna je dobar, hektolitar iznad 76. Prošla žetva je bila delimično lošeg kvaliteta zbog bolesti zrna, ali ipak je bilo dovoljno pšenice i za izvoz. Sada se zna da će ostati 400.000 tona u silosima “stare” pšenice.

Na severu Bačke očekuju 4,5 tone po hektaru. Neki ratari u Banatu su morali preoravati pšenicu i sejati kukuruz. Delom je pšenica, u zelenom, završila kao hrana stoke jer nije davala nadu za dobar rod u žetvi. Čak trećina njiva zasejanih pšenicom je bila u lošem stanju. Sada u žetvi neki od ratara beleže samo 3 tone po hektaru.

Suša je umanjila rod i zajedno sa smanjenom primenom agrotehnike će rod biti samo 3,5 – 4 tone po hektaru. Tamo gde je “dobra” kiša pala u maju i ako je primenjena puna agrotehnika mogu se očekivati prinosi iznad 7 tona po hektaru, ali njih će biti u manjem broju.

Novi rod pšenice

Cena? Kao i uvek cena je jednačina sa dve nepoznate. Prvi “probni balon” je pušten – za kilogram nove pšenice 16 dinara. “Don Don” upravo toliko plaća za kilogram. Ostaje da se vidi kvalitet zrna kada se predaje u silose jer otkupljivači uvek nađe neku začkoljicu da bi oborili cenu. Čeka se otkup Robnih rezervi, ali cena u otkupu … ko to zna? Ministar poljoprivrede najavljuje otkup po ceni od oko 20 dinara za kilogram. I kada ćemo razvrstavati pšenicu po klasama? Verovatno opet sledeće godine, po ko zna koji put.

Neki od velikih otkupljivača su ipak prošle godine razvrstavali pšenicu jer su pratili kretanja na tržištu i znali su da će pšenica sa više od 12,5% proteina i vrednost glutena iznad 26 vredeti više na tržištu kada je prodaju. To je radio”Gebi”.

Ove godine je bio dozvoljen uvoz kvalitetne pšenice do 30. aprila za potrebe prehrambene i konditorske industrije. Na leto ćemo opet imati kvalitet domaće pšenice koji neće njih zadovoljiti?

Srbija, žitnica Vojvodina, uvozi visoko kvalitetnu pšenicu umesto da veliki potrošači stimulišu domaće proizvođače. Jednostavnije je kupiti takvu pšenicu u Mađarskoj po 23 dinara za kilogram nego u Srbiji po 21 dinara za kilogram? Da ne zanemarimo dodatne troškove uvoznika oko transporta i nužne “papirologije” špeditera.

Nekada se na fakultetima učilo da “hlebna” pšenica treba da je 20% skuplja od one sa manjim kvalitetom od važećih standarda dok su “poboljšivači” trebali biti na tu cenu još 30% skuplji. Ko se još toga seća?

Petar Jovičić