Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Poljoprivreda doprinosi, ali i ugrožava prirodu

Poljoprivreda doprinosi, ali i ugrožava prirodu

Tokom ciklusa proizvodnje, poljoprivreda doprinosi efektu “staklene bašte” i velikom utrošku energije. Velika poljoprivredna proizvodnja u SAD-u i zemljama EU doprinosi poboljšanju uslova života potrošačima, njihovom zdravlju, ali i utiče negativno na njih. Najvećih 20 proizvođača mesa i mleka doprinose efektu staklene bašte više nego naftne kompanije ili nego cele države – na primer Nemačka ili Kanada ili Australija.

Najviše doprinose efektu staklene bašte proizvođači mesa i mleka iz zemalja SAD, EU, Kanade, Australije, Brazila i Novog Zelanda. One učestvuju sa 43% ukupne emisije gasova iako u njima živi tek 15% ukupne svetske populacije. Sektori energetike i transporta su pod velikom pažnjom javnosti i čine napore da smanje svoj uticaj na efekte staklene bašte, dok proizvođači mesa i mleka će samo povećavati proizvodnju da bi zadovoljili tržište – znači povećaće svoj negativni uticaj na klimu naše planete.

Masovna proizvodnja mesa i mleka na drugoj strani vage doprinosi sve većem negativnom uticaju na povišenje temperature na planeti – mora se doći do kompromisa jer preterana potrošnja će izazvati “toplotni  šok” na planeti.

Poljoprivreda doprinosi

Velike subvencije koje se daju u zemljama EU za stočarstvo ne rešavaju  problem farmera – sve ih je više prezaduženih, bez mogućnosti investiranja uz sve veće troškove za ekološko zbrinjavanje otpada u procesu proizvodnje. Očekuje se nova transformacija poljprivredne politike EU – održivi sistem proizvodnje hrane.

Spominje se strategija kratkih lanaca snabdevanja (uštede u transportu, smanjenje broja posrednika u lancu, proizvođač dolazi do više sredstava većim učešćem u prodajnoj ceni), ali uz nove promene u preradi i distribuciji hrane idu i ogromni troškovi za transformaciju celokupnog sistema. To će morati platiti svi – nema jeftinog mesa, mleka…

hrana baciti

Još jedan primer kako se ” rasipa ” energija, rad i novac je da se tokom jedne godine u Evropi baci 50 miliona tona voća i povrća jer nije “dovoljno lepo” za prodaju. Supermarketi imaju svoje zahteve, potrošači takođe i tako 50 miliona tona voća i povrća ne može na tržište. Pokušava se da deo te hrane bude dato u humanitarne svrhe, supermarketi prave posebne “korpe voća i povrća” koje se prodaju po nižoj ceni, nudi se potrošačima već iseckano, prerađeno voće i povrće, ali  …

Poljoprivrednici i snabdevači marketa su prinuđeni uzgajati za 10 do 15% više voća i povrća jer znaju da će toliko biti odbačeno od tržišta, supermarketa i da to voće i povrće ne mogu prodati. Sve uloženo u njihovu proizvodnju se baca i još doprinosi daljem zagađenju prirodne okoline.

Da li će nam priroda uzvratiti udarac, možda je učestala suša i vrelina tokom leta opomena za sve nas?

 

Pročitaj i ...

pšenica napad suzbijanje korova rok setve

Mraz na njivi pšenica bez zaštite snežnog pokrivača

Pšenica pod snegom može mirno da "spava" ali bez snega, uz mraz od više dana stvara brigu poljoprivrednicima