Postrni usev za dve žetve godišnje

Posle žetve pruža se stočarima šansa za uzgoj biljaka koje imaju kratak rok rasta, a dobra su dopuna za ishranu stoke, to je postrni usev. Intenzivna stočarska proizvodnja zahteva intenzivnije ratarenje. Savetodavnim i praktičnim radom u oblasti ratarstva, bitno je izmenjena struktura setve na području Šumadijskog okruga.

Danas su na značajnom delu površina zastupljeni

• uljana repica
• perko
• ozimi stočni grašak
• grahorica kao i
• smeše strnih žita i krmnih leguminoza .

Rano ,,skidanje,, ovih useva omogućava izvođenje naknadne setve. Na ovaj način postižu se dve žetve godišnje, čime se obezbeđuje dovoljna količina kvalitetne stočne hrane.

Kao naknadni usevi najčešće se seju :

• hibridi kukuruza kraće vegetacije ,
• sorte soje najranije grupe zrenja ,
• rani hibridi suncokreta ili
• povrtarske kulture za poznu upotrebu (kupus, kornišon, ,,zeleni,, paradajz i sl.)

Pročitajte i: Postrna setva

Postrni usev

Za uspešnost naknadne setve, pored pravilnog izbora sorte tj. hibrida potrebno je:

• setvu obaviti što ranije
• voditi računa o stanju vlage zemljišta pri setvi kao i tokom vegetacije (navodnjavanje),
• obezbediti dovoljnu – optimalnu količinu hraniva

Na najvećem delu oraničnih površina u Šumadijskom okrugu (oko 25.000 ha), koje ostaju nakon žetve ozimih strnih žita, moguće je obaviti postrnu setvu. Kvalitetna postrna setva zahteva iste preduslove koji važe i za naknadnu setvu, uz napomenu da je opravdano obaviti je do polovine jula. Kao postrni usevi, pored već gore pomenutih, mogu se gajiti i usevi za zelenišno đubrenje, ukoliko domaćinstvo ne raspolaže dovoljnim količinama organskog đubriva.

Sistem dve žetve godišnje pored već pomenutog, utiče i na intenziviranje plodoreda, očuvanje strukture i plodnosti oraničnih površina.

PSS Kragujevac
Suzana Nešković dipl.ing.