Skladišta treba spremiti za nastupajuću žetvu

Skladišta za pšenicu – Poljoprivredni proizvođači pre unošenja pšenice, odnosno lagerovanja, treba pripremiti skladišni prostor za pšenicu. Pšenica se obično lageruje u magacinima, tavanima i drugim skladištima.

Napred navedena skladišta treba prvo isprazniti i to tako što ćemo odstraniti prošlogodišnje ostatke lagerovane pšenice. Posle ovog mehaničkog čišćenja skladišta, izvodi se “hemijsko čišćenje” tj. vlažna dezinsekcija kojom se vrši uništavanje prisutnih štetočina – insekata koji su zaostali na raznim mestima skladišta.

Skladišta poljoprivrednih proizvoda privlače mnoge štetočine životinjskog podrekla, najviše insekte, zatim grinje i glodare. Zbog velike količine hrane i povoljnih uslova (temperatura, vlaga) često može doći do bolesti i prenamnožavanja štetočina. Tako i najmanja zaraza može za kratko vreme prerasti u masovni napad.

Skladišta moraju omogućavati što efikasniju i ekonomičniju zaštitu poljoprivrednih proizvoda koji se čuvaju u njima. U njih treba biti onemogućen ili barem otežan prodor štetočina (mreže na prozorima i otvorima). Zidovi objekta moraju biti glatki i bez pukotina, da bi se na njima zadržavalo što manje prašine i štetočina te se trebaju redovno čistiti. Za pravovremeno i uspešno suzbijanje štetočina preporučeno je pregledavati (jedanput mesečno) uskladištene proizvode, čime se utvrđuje kretanje štetočina, razvojni oblici i brojnost štetočina. Vrlo je delotvorno postavljanje feromonskih lovnih mamaca za pojedine vrste insekata.

Fizičke i mehaničke mere suzbijanja

Najstarije su mere suzbijanja gde je osnovno proizvod držati suvim i hladnim. Fizičkim merama smatra se primena niske i visoke temperature. Niske temperature 5 – 15 °C u uskladištenim proizvodima onemogućiće rast i razvoj insekata, a takođe i grinja i mikroorganizama. Na takvim temperaturama disanje je minimalno te se zaustavljaju svi negativni biološki činioci za gubitak kvaliteta i količine. Jedna od vrlo efikasnih fizičkih mera je primena prirodnih resursa (glina, pesak, zemlja). Prirodni resursi kod insekata uzrokuju oštećenje kutikule kože, dolazi do desikacije (gubitka vode iz organizma), nakon čega oni uginu.

Skladišta za pšenicu

Biološke mere suzbijanja

Biološkim merama suzbijanja smatra se upotreba bioloških insekticida gde se štetna populacija u skladištima suzbija parazitima, predatorima ili mikroorganizmima koji uzrokuju bolesti. To je živi materijal koji je mnogo osetljiviji od klasičnih insekticida te je za njihovu upotrebu potrebna praksa i iskustvo za izvođače koji provode biološke mere suzbijanja

Hemijske mere suzbijanja

Hemijske mere suzbijanja štetočina u skladištima su još uvek, pored svih ostalih mera, najefikasnije. U skladištima i silosima stočne hrane smeju se koristiti samo određeni insekticidi na propisani način. Prednost treba dati njihovoj preventivnoj primeni, tj. sprečavanju u početku ili proširenju, a ne u svrhu suzbijanja zaraze. Tretirati se mogu prazna skladišta ili se roba može tretirati preventivno, pri unosu u skladišta ili nakon što su uočene prve zaraze. Za ovu namenu, odnosno tretiranje, preporučujemo jedan od insekticida:

Na bazi MALATIONA: Oni se primenjuju u koncentraciji 3% dva dana pre unošenja pšenice i to tretirati zidove i podove skladišta.

Na bazi PIRIMIFOS – METIL: se primenjuje u količini od 0,75 – 1,5 ml na m2 površine skladišta i to dva dana pre unošenja pšenice.

Na bazi DIHLORVOS-a: Ovi preparati se primenjuju u količini 50 – 100 ml na 100 m3 praznog skladišta i to na dva dana pre unošenja pšenice, na temperaturi iznad 15C.

PSS Prokuplje Savetodavac za zaštitu bilja Dinić Jelena