Soja naša šansa koju trebamo iskoristiti

Soja naša šansa – Šta nam donose pregovori sa STO i EU i kako da zaštitimo soju u Srbiji? Nakon izmena Zakona u GMO, koji najavljuju iz Vlade, te nakon dozvole uvoza GMO proizvoda srpska GMO free soja biti korišćena samo ako bude označena kao GMO free proizvod. U suprotnom, biće izjednačena sa brazilskom GMO sojom.

Vlada Srbije nikada neće dozvoliti uvođenje GM proizvodnje, ali će pregovori sa EU i STO uskoro doneti jeftiniju, GM soju u Srbiju, rekao je u Novom Sadu Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Golubović je na održanom okruglom stolu “Budućnost proizvodnje soje u Srbiji – značaj označavanja GM free proizvoda i izazovi otvorenog tržišta”, u organizaciji međunarodnog neprofitnog udruženja Dunav soja, istakao da su pred Srbijom veliki izazovi:

„Naš zakon trenutno nije prihvatljiv za pridruživanje STO i EU, imamo velikih problema i on mora biti promenjen. Ali, moramo biti pametni kada budemo donosili novi zakon i moramo iskoristiti ovaj talas iz Evrope kada budemo donosili ove važne odluke. Pogledajte udruženje Dunav soja koje je od prvobitne ideje udruženja proizvođača GM free soje preraslo u ‘evropski pokret’, ili susednu Mađarsku, koja je i ustavom zabranila GM proizvodnju, koja polako postaje lider u toj borbi i očekuje da će do kraja ove godine uvesti obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda. To jeste težak proces, ali mi u Srbiji moramo da nastavimo da radimo na širenju svesti“, rekao je Golubović.

Na ovom okuglom stolu govorio je i Andre Ruprehter, ministar za poljoprivredu Austrije, koja je kao zemlja prva uspostavila GMO free standard označavanja prehrambenih proizvoda u EU. On je naglasio da Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona proteinskih dodataka za stočnu hranu koji se nadoknađuju uglavnom uvozom iz SAD, Brazila i Argentine, a najveći deo te hrane je genetski modifikovan.

“Evropa mora da prevaziđe taj ‘proteinski jaz’, da pronađe način da proizvede dovoljno soje za prehranu stoke. Austrija je postavila jasnu strategiju o neuzgajanju GMO proizvoda, a Udruženje Dunav soja ima tu važnu ulogu. Već 14 zemalja duž Dunava je potpisalo Dunav soja Deklaraciju, čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvežene GMO soje. I Srbija se priključila i potpisala 2013.godine i ona bi svakako na Balkanu mogla odigrati tu ključnu ulogu. Italija, Francuska i Rumunija su sve jače, Slovačka je najavila da će se pridružiti…Sve ovo znači da smo na dobro putu”, rekao je Ruprehter.

Da ima pomaka govori i pozitivan trend porasta proizvodnje ‘domaće’, evropske soje, pa se očekuje da u ovoj godini površine pod njom porastu i do 20 odsto.

Soja naša šansa koju trebamo iskoristiti

Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja koje je u maju prošle godine otvorilo i regionalnu kancelariju u Novom Sadu iz koje pokriva region Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, naglasio je da će dolazak jeftinije, genetski modifikovane soje u Srbiju značiti i niže premije za onu genetski nemodifikovanu, čiji će proizvođači biti prisiljeni da traže nova tržišta. Srbija, ukoliko želi da ostane lider u proizvodnji soje, mora da označava proizvode.

“To što vi imate niko drugi u Evropi nema – jedino Srbija ima kompletan lanac za proizvodnju soje i jedino ona proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Ali, šta će biti u budućnosti sa tom proizvodnjom? Iako su u pitanju male količine, Srbija već sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da označite proizvode i ojačate genetski nemodifikovane, lokalne proizvode. Recimo, meso iz Srbije, koje je jako dobro. Ako to meso povežemo sa non GMO sojom, ako na njemu bude pisalo ‘hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta’ – dobili smo jak brend” . On je naglasio da će nakon dozvole uvoza GMO proizvoda srpska GMO free soja biti korišćena samo ako bude označena kao GMO free proizvod. U suprotnom, biće izjednačena sa brazilskom GMO sojom. O značaju označavanja proizvoda govorio je i dr Helmut Gaugić iz Austrijske agencije za zaštitu životne sredine, koji je učestvovao u razvoju austrijskog GMO free sistema i standarda kvaliteta. On je rekao da je Austrija najveći napredak na ovom polju ostvarila pre svega uvođenjem novih zakona i propisa, poput propisa o GMO i semenskom materijalu koji propisuju toleranciju od 0,1%.

“Važno je imati naučno potkrepljen sistem iz kojeg će se crpeti argumenti u ovom složenom procesu i važno je imati regionalni sistem za standardizaciju i označavanje proizvoda”, rekao je Gaugić.

Austrija danas ima preko 2.300 proizvoda sertifikovanih kao “Produced without GMO” i ona je tržište koje omogućava svojim potrošačima pravo izbora. Ključnu ulogu u kreiranju okvira za proizvodnju, označavanje i kontrolu ovih proizvoda ima Austrijsko udruženje za označavanje proizveda bez GMO.

Florijan Faber, direktor ovog udruženja, kaže da u Austriji danas oko 175 kompanija imaju pravo da nose GMO free oznaku, da se broj sertifikovanih proizvoda svakodnevno povećava, a da za sada u tome prednjače proizvodnja mleka, jaja i živine.

“Oznake su dokaz da je u pitanju poseban standard kvaliteta i to u jednoj oblasti koja se doživljava kao jako važna. Mi smo postigli da čak 61% naših potrošača prepoznaje ove oznake, dok 64 % potrošača iz Austrije kažu da je ‘proizvodnja bez GMO’ važna pri donošenju odluka o kupovini”.

Prema rečima Svetlane Balešević Tubić, pomoćnice direktora za poslove semenarstva, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prošle godine je u Srbiji u Srbiji pod sojom bilo oko 170.000 hektara, sa prosečnim prinosom od oko 3,3 t/ha, dojk se očekuje da ove godine pod sojom bude čak 250.000 ha:

“Ono što jeste naša prednost u jeste veoma razvijeno oplemenjivanje GMO free soje, što predstavlja bogatsvo i daje moguće izbore farmerima, s obzirom na veoma adaptibilne sorte soje koje su nastale u Srbiji, a takođe daju i sigurnost kada su u pitanju GMO proizvodi. Da bismo očuvali ovu našu lidersku poziciju i unapredili je, mi moramo ulagati dalje u oplemenjivanje, u istraživački rad, moramo nastaviti sa edukacijom i ukazivati na negativne smernice GMO proizvodnje, te podsticati uoptrebu sertifikovanoh semena, jer se samo tako može ispratiti proces od početka do kraja i biti siguran da je stvarno u pitanju GMO free proizvod. Zato su od velike važnosti sertifikacija i obeležavanje koje promoviše Dunav soja.”

Inače, u Srbiji se godišnje proizvede i preradi preko 600.000 tona GMO free soje. Ali se, sa druge strane, treba pokrenuti pitanje o promenama koje će doneti liberalizacija tržišta GMO proizvoda i kako pronaći moguće strategije i instrumente zaštite domaće proizvodnje soje.

autor> Danube soya team & Đorđe Simović