Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta

Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta

Sumpor u ishrani biljaka – Sumpor (S) je veoma rasprostranjen element u prirodi. U zemljištu se sadržaj sumpora kreće od 0,01-0,025%, a od te količine oko 80% čini organski sumpor a 20% neorganski sumpor.

Biljke usvajaju sumpor iz zemljišta u vidu sulfatnog SO4 2-jona, sulfidnog SO3 2-jona i u vidu sumpor dioksida (SO2) iz atmosfere. Pre ugradnje u organsku materiju u biljkama se vrši redukcija sumpora. Sumpor se ubraja u grupu makrohranjivih i konstitutivnih elemenata .

Uloga sumpora u metabolizmu biljakaje mnogostruka: strukturalna, katalitička, povezan je s lancem prenosa elektrona, učestvuje u održavanju ravnoteže oksido-redukcionih procesa. Sastavni je deo aminokiselina cistina, cisteina i metionina koje učestvuju u izgradnji mnogih enzima kao što su proteaze, ureaze, u sastav sekundarnih biljnih jedinjenja kao što su senfna ulja, neki glukozidi i u sastav vitamina kao što su biotin (vitamin H) i tiamin (vitamin B1), zatim različiti antibiotici i dr.

Biljke koje iskazuju veću potrebu za sumporom su kupus, uljana repica, slačica, luk; srednju potrebu ima šećerna repa, a malu žita.

Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta

siva pegavost šećerna repa kvote CERCOSPORA beticolaSimptomi sumpora su slični simptomima nedostatka azota, ali treba istaći da se znaci nedostatatka azota prvo uočavaju na najstarijem lišću, a sumpora na najmlađem. Nedostatak sumpora usporava rast biljaka i utiče na promenu boje lista, koje dobija žuto-zelenu boju, Stablo je često kraće i tanje, a koren obično postaje duži. Posebno je upadjiv porast korenovih dlačica.

Suvišak sumpora u zemjištu je retka pojava. Visoka koncentracija sumpor-dioksida u atmosferi izaziva oštećenja kod biljaka, dolazi do hloroze, potom nekroze, prvo rubnih, a zatim interkostalnih površina listova.

Akutne koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu izazivaju potpunu defolijaciju biljaka.

Ranije se sumporu posvećivala manja pažnja, jer je 80-tih godina prošlog veka u industrijskim regionima padavinama godišnje u zemljište dospevalo i do 80 kg/ha sumpora.

Stroža primena ekoloških propisa i smanjenje emitovanja SO2 u atmosferu, kao i primena koncentrovanih đubriva sa manjim sadržajem sumpora, doveli su do toga da u zemljište dospeva znatno manje sumpora, do 20 – tak kilograma godišnje. Sulfatni jon u zemljištu je veoma pokretljiv, tako da se u regionimasa velikim količinama padavina godišnje iz zemljišta može isprati i do 100 kg sumpora.

Za sada u našoj zemlji nisu primećeni znaci akutnog nedostatka sumpora, ali je ispitivanjima koja su sprovedena 1995. godine (Kostić et al.) utvrđeno da je sadržaj sumpora u zemljištu u najznačajnijim poljoprivrednim regionima Srbije, u Vojvodini, Šumadiji i u severnom Pomoravlju u 57% ispitivanih zemljišta nizak, 10% zemljišta beleži nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeđeno ovim elementom.

Sumpor u ishrani biljaka  

Na tržištu se mogu naći mineralna đubriva sa većim sadržajem sumpora kao što su amonijumsulfat koji sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, jednostruki superfosfat koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga kompleksna đubriva koja sadrže manji ili veći % sumpora. Treba istaći da je amonijumsulfat izrazito kiselo đubrivo i prilikom primene treba biti obazriv jer primena većih količina ubriva jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vrednosti u kraćem vremenskom periodu što se može negativno odraziti na usvajanje hranjivih elemenata od strane biljaka.

U regionu Subotice nema kiselih zemljišta tako da se ova đubriva mogu koristiti a prednost treba dati kulturama sa većim zahtevima za sumporom.

autor:dipl. inž. Neven Orčić

Pročitaj i ...

Kukuruzna siva pipa se pojavila na usevima

Kukuruzna siva pipa je na njivi, napada tek iznikli kukuruz.