Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Vrste zemljišta, njihov uticaj na rezultate uzgoja

Vrste zemljišta, njihov uticaj na rezultate uzgoja

Vrste zemljišta. Kakvog je kvaliteta zemljište koje obrađujete? Čestice različitih granulometriskih klasa zastupljene u zemljištu u svim mogućim proporcijama, vrlo retko zadržavaju svoju individualnost. One su međusobno povezane različitim koloidnim materijama.
Recipročni razmeštaj i povezanost čestica predstavlja strukturu zemljišta.

Obzirom da koloidne međučestične veze nisu stabilne, struktura zemljišta se menja u zavisnosti od promene spoljnih prirodnih faktora i promena biološke aktivnosti u zemljištu, primena agrotehničkih mera, kao što su mehanička obrada zemljišta takođe utiče na promenu strukture zemljišta.

Vrste zemljišta, njihov uticaj na rezultate uzgoja

U obradivim zemljištima izdvajaju se tri osnovna tipa strukture:

  • nevezana ( zemljišne čestice su izolovane ),
  • masivne ( teške glinuše ) i
  • agregatna struktura (agregatne čestice su povezane više ili manje, stabilnim agregatnim vezama).

Stabilnost i otpornost strukturnih agregata prema rasplinjavanju u vodi izuzetno je značajno za navodnjavanje zemljišta, jer od nje zavisi poroznost, te brzina infiltracije vode u zemljište i njegova vodopropustljivost.

 Pogoršanju strukture doprinose i preterano obrađivanje i sabijanje zemljišta čestim prelaženjem teškim oruđima za obradu, posebno po velikoj vlažnosti zemljišta.

Za poljoprivrednu proizvodnju od velikog je značaja je ne samo održavanje, već i popravljanje njegove strukture. Formiranje mrvičastih i grudvastih struktura dobrodošlo je primenom svake agrotehničke mere, koja doprinosi obogaćivanju zemljišta organskim i mineralnim materijama ( đubrenje stajnjakom, zaoravanje zeleniša i biljnih ostataka, kalcifikacija i unošenje u zemljište drugih koagulanata putem mineralnih đubriva ) ili mera kojima se zemljište održava u rastresitom stanju ( obrada ), korenov sistem gajenih biljaka, probijajući se kroz zemljišnu masu, takođe doprinosi rastresanju zemljišta i formiranju mrvičastih agregata.

Od ne manjeg značaja su i klimatske promene, naizmenično zamrzavanje i odmrzavanje vode ili isušivanje i vlaženje zemljišta.

Prilikom planiranja i podizanja višegodišnjih zasada posebnu pažnju treba obratiti na organizaciju zemljišta, odnosno parcelaciju cele teritorije na manje parcele-table, pravilan i dovoljan razmak između redova, pravac i dužinu redova, putnu mrežu na parcelama i njihovu komunikaciju sa javnim saobraćajnicama, a zatim i određivanje mesta za formiranje ekonomskog dvorišta, mesta za servisiranje mašina, izvorišta za vodu, itd…

odvodnjavanje suša agrotehničke suša u voćnjaku voćnjakPrilikom podizanja višegodišnjih zasada kopanje rupa kao osnovna radna operacija, angažuje najviše ljudskog i mašinskog rada. Utrošak rada za navedenu operaciju zavisi od kvaliteta pripremljenosti zemljišta. Ova priprema obavlja se neposredno pre sadnje uz primenu teških tanjirača, a zatim drljača ili setvospremača. Značajno je da poslednji prohodi mašina budu u pravcu budućih redova u zasadu, čime se u mnogome olakšava sadnja. Površinska priprema mašinama treba dase obavi kvalitetno, ali je neophodno da se to učini sa što manje prohoda mašina kako bi se izbeglo prekomerno gaženje i sabijanje zemljišta. Finalnom obradom zemljišta za sadnju treba da se dobije sitnogrudvasta struktura koja obezbeđuje uspešnu sadnju zasada. Posle završene finalne pripreme zemljišta pristupa se razmeravanju i obeležavanje redova. Zavisno od vrste višegodišnjeg zasada i sistema uzgoja biće primenjeni određeni postupci. U našoj praksi znatno su prisutnije klasične tehnologije sadnje mada se u skorije vreme sve više koristi savremena mehanizacija za sadnju višegodišnjih biljaka.

Ako se radi o klasičnim tehnologijama uzgoja gde je pored međurednog rastojanja prisutno i veće redno rastojanje, a naročito kada su u pitanju neke vrste šumskih zasada, zatim zasadi oraha i dr., prvo se pristupa određivanju pravca redova i obeležavanju sadnih mesta. Na svakom markiranom mestu treba iskopati rupu određenih dimenzija. Kopanje rupa ručno je vrlo težak i spor fizički posao i može se primenjivati za male površine zasada. Kod zasada čija površina ne prelazi 1 ha mogu da se koriste prenosne motorne bušilice koje opslužuju dva radnika. Kod većih površina zasada kopanje rupa se obavlja mehanizovano pomoću traktorskih bušilica.

Traktorske bušilice koje se koriste za bušenje rupa mogu biti centralne-direktne i bušilice sa pomakom u stranu. Nezavisno o kojoj se bušilici radi kače se na kardansku osovinu. Veličina bušene rupe može iznositi, u zavisnosti od tipa bušilice, od 10 do 100 cm promera svrdla, maksimalne dubine od 100 do 160 cm. Snaga traktora koji se koriste prilikom bušenja rupa u voćarstvu kreće se od 15 do 50 KS.

Hidrobur bušilice. Pored primene traktorskih bušilica za mehaničko bušenje rupa u praksi se koriste alati pod nazivom hidroburkojim se obavlja hidraulilko bušenje rupa . Ovom metodom se buše rupe u dobro slegnutom i čvrstom zemljištu, dok kod duboko rastresitih zemljišta pri izradi rupa stvara se blato koje ispunjava rupu. Hidrobur je sličan pumpi za pneumatike sa mlaznicom na vrhu koja obično ima četiri rupe;

  • jedna u sredini prečnika 3 mm i
  • tri oko nje koje imaju prečnik 1,5 mm.

Uz radni pritisak do 40 bara ovaj alat potiskuje vodu u količini od 60 l/min. Uslovi zemljišta i dimenzije rupa određuju ukupan utrošak vode, a obično se kreće 5 do 8 l/rupi. Za rad ovog alata se u praksi često koriste pumpe koje se nalaze u sastavu orošivača tako da se voda uzima iz njegovog rezervoara.

Dipl.inž. Igor Ristić

foto pixabay.com

Vrste zemljišta

Pročitaj i ...

savremena poljoprivreda zakup državnog zemljišta obećanja ministra novac za integrisani sistemi zemljište našoj država je gazdinstva u srbiji postrna setva registracija gazdinstava

Integrisani sistemi za proizvodnju u poljoprivredi

Integrisani sistemi – Izazovi s kojima se danas suočava poljoprivredna proizvodnja najvećim delom se odnose na …

Leave a Reply