Amonijak u štali nanosi štete u uzgoju

Amonijak u štali –  Vazduh je jedan od osnovnih bioloških činilaca na zemlji koji ima poznat sastav (78% azota, 21% kiseonika, oko 0,035% ugljen dioksida). U manjim procentima može da sadrži i razne druge gasovite ili dimne primese. Međutim, sastav vazduha u stajama je procentualno sasvim drugačiji i u kojoj će meri biti približniji vazduhu u spoljašnjoj sredini, zavisi od mnogih činioca. Mikro klima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje, konstrukcije štale, sistema ventilacije i spoljne temperature. Visoka koncentracija štetnih gasova kao što su:

• amonijak,
• ugljen dioksid,
• ugljen monoksid,
• sumpor vodonik i
• organska prašina

Visoka koncentracija štetnih gasova ima štetni uticaj na zdravlje domaćih životinja. Ona smanjuje sposobnost produktivnost životinja. A previsoka koncentracija sumpor vodonika može biti smrtonosna.

Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. U stajama najvećim delom nastaje iz stajnjaka. Njegova proizvodnja počinje odmah nakon što se stajnjak nađe na podu.

Isparavanje ovog gasa zavisi od:

• pH vrednosti stajnjaka,
• temperature,
• brzine strujanja vazduha i
• koncentracije amonijaka u stajnjaku

Lakši je od vazduha pa ga ima više u gornjem sloju staja. Rastvara se u vodenoj pari. Oštrog je mirisa. Oštećuje sluzokožu, a dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća.

Disanjem stoka troši kiseonik i proizvodi ugljen dioksid. To je štetan gas koji je teži od kiseonika i zato se nakuplja pri dnu staje. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju, a pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. Ugljen monoksid je gas bez boje i mirisa. Teži je od vazduha. Veoma je otrovan i pri većim koncentracijama dovodi do gušenja.

Amonijak u štali nanosi velike štete u uzgoju

Prašina je stalno prisutna u vazduhu. Potiče od hrane, slame, plesni, polena, parazita. Lebdi u vazduhu. Može da bude nosilac živih mikroorganizama, često patogenih. Utiče na zdravlje i prirast životinja, a takođe negativno utiče na zdravlje farmera i na vek korišćenja opreme.

Pročitajte i: Izgradnju štale učinite lakom – kako bez 2 zida?

Procena sastava vazduha najlakše se prati po ponašanju stoke i to u prvom redu krava. Kod vezanog sistema držanja ako sastav vazduha nije dobar, krave su uznemirene, često ustaju i ponovo legnu. Ako su slobodne, traže pogodnije mesto u staji za disanje. Najlošiji sastav vazduha je pri dnu staje, a boljeg sastava je u visini glave čoveka. Možemo zaključiti da u objektima za stoku mora da postoji ventilacija kao način razmene vazduha. Putem ventilacije regulišu se važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika, temperatura vazduha, sadržaj vlage i koncentracija štetnih gasova u vazduhu. Da bi grla bila zdrava i produktivna, moraju da imaju dovoljno čistog vazduha sa kiseonikom.

Perić Predrag, PSSS SRBIJA

Amonijak u štali