Greške u ishrani ovaca mogu umanjiti dobit

Dobre rezultate u uzgoju ovaca mogu ugroziti greške u ishrani. Ishrana ovaca neizbalansiranim obrocima dovodi do različitih poremećaja u organizmu ove kategorije ovaca koji mogu imati nesagledive negativne posledice, kako po zdravlje i kondiciju grla, tako i po proizvodne rezultate celog stada. Nedostaci pojedinih hranljivih materija mogu izazvati poremećaje u vidu deficita ili pojavu oboljenja uzrokovanih nepravilnom ishranom.

Deficiti se mogu otkloniti optimalnim balansiranjem obroka, a oboljenja uzrokovana nedostacima određenih hranljivih materija mogu biti trajne prirode i neizlečiva i ona koja se sa uklanjanjem uzroka mogu izlečiti. Određeni poremećaji u ishrani vezani su za unošenje u organizam štetnih materija organske i neorganske prirode. Ovo se najčešće odnosi na određene mikroorganizme i njihove produkte (toksini).
U ovom poglavlju napomenućemo neke najvažnije negativne posledice izazvane nedostacima pojedinih hranljivih materija:

• Nedostatak (deficit) energije – Kod nedostatka energije u obroku ovaca dolazi do usporavanja i prestanka prirasta, gubitka telesne mase, smanjene plodnosti ili poremećaja reprodukcije, opadanja mlečnosti ili skraćivanja laktacije, smanjenje kvaliteta i količine vune (‘gladna istanjenost’), smanjenje otpornosti na infekcije i povećanje smrtnosti ovaca.
• Nedostatak (deficit) proteina – Pri nedostatku proteina u obroku ovaca dolazi do opadanja apetita, smanjenog konzumiranja hrane i lošijeg iskorišćavanja proteina, usporen rast, lošiji razvoj mišićnog tkiva, gubitak telesne mase, smanjenje reproduktivne sposobnosti grla i proizvodnje vune, u slučaju izraženog deficita dolazi do ozbiljnog poremećaja u varenja, nutritivne anemije i pojave edema.
• Povećano unošenje energije – kako nedovoljno unošenje energije putem hrane može imati negativne posledice isto tako i previše i preterano unošenje u organizam energije ostavlja negativne posledce koje se kod ovaca ogledaju u utovljenosti priplodnih grla, što može dovesti do poremećaja i problema u reprodukciji i teškom jagnjenju ovaca, kao i u rođenju mrtvih jagnjadi kao posledica teškog jagnjenja. Mogući problemi koji se mogu javiti kod ovaca posle jagnjenja su mlečna groznica i ketoza.
• Nedostaci u vitaminima – Avitaminoze nisu predstavljale za domaće životinje probleme dok su gajene pretežno u slobodnoj prirodi gde su dobijale dovoljno vitamina iz prirodnih izvora. Pojave avitaminoza i hipovitaminoza ovaca najčešće se javljaju u periodu rasta i razvoja, razmnožavanja, bremenitosti i laktacije, kada su potrebe za vitaminima najveće. Za ovce je praktično potrebno hranom obezbediti vitamine A, D i E, kako se nebi pojavljivale uzgojne bolesti, poremećaji u reprodukciji, rastu i razvoju. To naročito važi za ovce u zadnjoj fazi bremenitosti, laktaciji i mrki.
• Nedostaci u makroelementima i mikroelementima – Simptomi nedostataka ili poremećenog odnosa pojedinih minerala javljaju se usled neadekvatno izbalansirane ishrane, odnosno nedovoljne zastupljenosti u obroku. Duži nedostatak pojedinih minerala u ishrani može dovesti do ozbiljnih posledica u funkciji organizma ovaca. Pored pojave nedostataka ili deficita u ishrani ovaca neophodno je u kratkim crtama pomenuti i neke poremećaje izazvane nepravilnom ishranom, a možemo ih klasifikovati kao obolenja koja je neophodno prevenirati ili lečiti.
• Graviditetna toksemija – javlja se kod visoko sjagnjenih, mršavih ovaca koje su siromašno i oskudno hranjene, naročito kod ovaca sa blizancima ili trojkama. Povezana je i sa lošim apetitom i izgladnjiva-njem ovaca koje su bile predebele na početku graviditeta, kao i sa transportnim stresom visoko gravidnih ovaca (treći tremestar graviditeta). Pored pojave nedostataka ili deficita u ishrani ovaca neophodno je u kratkim crtama pomenuti i neke poremećaje izazvane nepravilnom ishranom, a možemo ih klasifikovati kao obolenja koja je neophodno prevenirati ili lečiti.

Greške u ishrani ovaca mogu umanjiti dobit

Makro i mikroelementi u ishrani ovaca: funkcija i simptomi nedostatka, (Bell, 1997) Element, funkcija i simptomi nedostatka

Makroelementi

• Kalcijum – U kostima, funkcija srca, aktivacija enzima, neuromuskularna akcija.
  Posledice su: ,,mlečna groznica“, letargija, slabe kosti.
• Hlor – Balans elektrolita.
  Posledice su: retko pri uobičajenoj ishrani uz dodatak NaCl.
• Magnezijum – Metabolizam energije, masti i proteina.
  Posledice su: Gubitak apetita, smanjen prirast, razdražljivost, travna tetanija, gubitak kordinacije, konvulzije.
• Fosfor – Sastojak čvrstih tkiva.
  Posledice su: Poremećena reprodukcija, u metabolizmu, masti, ugljen. hidrata, aminokiselina i nervnog tkiva abnormalnosti skeleta, letargija, smanjeno konzumiranje hrane.
• Kalijum – Elektrolit, prenos nervnih impulsa.
  Posledice su: Brzo opadanje konzumiranja hrane i vode, gubitak vitalnosti, deformisan apetit.
• Natrijum – Elektrolit, prenos nervnih impulsa.
  Posledice su: Dešava se ako se ne daje NaCl kod grla na paši
• Sumpor – Sastojak metionina.
  Posledice su: Umanjena proizvodnja vune i fermentacija u buragu.
  
• Kobalt – Učestuje u sintezi vitamina B12.
  Posledice su: Bezvoljnost, anemija, gubitak apetita, gruba vuna, poremećena koncentracija.

Bakar – U enzimima, stvaranje hemoglobina, građa kostiju i hrskavice.
Posledice su: Slaba ili izbledela vuna, smanjen prirast, šepanje.

Fluor – Konstituent kostiju, zuba.
Posledice su: Ispadanje zuba.

Jod – U hormonima štitaste žlezde.
Posledice su: Gušavost, loša reprodukcija, pobačaji.

Gvožđe – U hemoglobinu i mnogim enzimima.
Posledice su: Retke, osim kod jagnjadi koja se dugo hrane mlekom, anemija.

Mangan – Porast, skelet, reprodukcija.
Posledice su: Poremećaj reprodukcije, abnormalnosti skeleta, pobačaji, smanjen prirast.

Selen – Antioksidant, sastojak enzima.
Posledice su: Zadržavanje posteljice, ciste na jajnicima, slaba jagnjad, smanjena reprodukcija i imunitet, bolest ,, belih mišića“.

Cink – U epidermnom tkivu, formiranju skeleta, zarastanju rana.
Posledice su: Poremećena reprodukcija, gruba koža, oslabljen imunutet, smanjen apetit i prirast.

Poremećaji kod ovaca

Hipokalcemija – obolevaju ovce u visokom graviditetu ili ranoj laktaciji kao posledica kvalitativno i kvantitativno siromašne ishrane, siromašne u mineralima i vitaminima.

Hipomagneziemija – najčešće se javlja pri prebacivanju visokogravidnih i dojnih ovaca na sočne zelene pašnjake (zelene cerealije su siromašne u Mg) ili kod dojnih ovaca na pašnjacima koji bujno rastu (prolećni pašnjaci).

Ketoza – Razlog nastanka ketoze kod ovaca je neizbalansirana ishrana. Potrebe ovaca u energiji pred kraj bremenitosti su velike, a kapaciteti za konzumiranje hrane su smanjeni. Kada grlo ne unosi dovoljne količine energije kroz obrok organizam reaguje mobilizacijom telesnih rezervi što dovodi do stvaranja ketonskih tela. Što više se koristi ovaj izvor energije, to se više stvara ketonskih tela i nastaje oboljenje koje se naziva ketoza.

Kamenčići u organima za varenje – Metabolički poremećaj pri kome se stvaraju kamenčići u organima za varenje i mokraćnim kanalima, a nutritivnog karaktera vezani su za: unošenje neadekvatne količine vode, povećano unošenje u obroku fosfora i kalijuma, a nedovoljno vitamina A, napajanje ovaca tvrdom vodom, obroci u kojima je zastupljen sirak, proso ili pamukova sačma, idr.

Acidoza je metabolički poremećaj koji se karakteriše depresijom, gubitkom apetita, a u težim slučajevima padanjem, gubitkom svesti i uginjavanjem. Nutritivni razlozi nastajanja acidoza su prevelika produkcija mlečne kiseline u buragu usled naglog unošenja većih količina hrane bogate lako rastvorljivim ugljenim hidratima (koncentrati). Obično nastaje 6-12 sati posle uzimanja većih količina.

Nadun – ovaj poremećaj najčešće nastaje usled konzumiranja mlade leguminozne zelene mase ili pri nagloj promeni obroka (prelazak sa zimske ishrane na pašu u proleće). Ako se javi u blažoj formi nema ozbiljnijih posledica, ali ako se radi o težim oblicima može doći do uginuća.

Klostridioza – Pulpy kidney disease (Cl. perfringens tip D) – javlja se kod ovaca na pojačanoj ishrani, tj. kod onih koje se prebaciju na bolje pašnjake ili u flašing sistemu ishrane ovaca. Kod ishrane nekvalitetnom silažom moguća su trovanja C. botulinum (botulizam, gde je ishod uglavnom fatalan

Listerioza – ili ,,silažna bolest, najčešće je povezana sa konzumiranjem silaže, posebno one lošeg kvaliteta. Uzročnik je listeria monocitogenes, bakterija koja je normalno prisutna u zemljištu i na biljkama. U blažem obliku simtomi ove bolesti manifestuju se pobačajima i perinatalnim infekcijama. U težim slučajevima bolesti kod ovaca i koza smrt nastupa obično 4-48 sati nakon pojave prvih simptoma. Spontani oporavak kod njih je redak

Mikotoksikoze – Mikotoksini su toksični sekundarni metaboliti, proizvedeni od strane gljivica (plesni). Toksični efekti mogu se definisati izrazima akutni i subakutni (hronični). Akutni nivo je nivo koji proizvodi kliničko (patološko) stanje kada je životinja dobila određenu dozu mikotoksina tokom relativno kratkog vremena. Spektar delovanja mikotoksina na ovce može se kretati od smanjene proizvodnje do iznenadog uginuća. Prvi znaci su gubitak apetita i telesne mase, ali su simptomi varijabilni i zavise od toksina do toksina. Uzroci se trebaju tražiti u ishrani ovaca plesnivom koncentrovanom hranom, senom i silažom.

dipl.ing. Petrović Duška PSSS Novi Pazar