Hrana u svetu, insekti kao slasni obrok za poneti ?

Hrana u svetu, veliki izazov je pred čovečanstvom – kako prehraniti milijarde ljudi? Brojni su predlozi da se u ishranu uvedu INSEKTI?! U podnožju planinskog masiva Vož na istoku Francuske Alen Limon pravi testeninu koja je ostvarila veliki uspeh. Sastojci testenine su međutim neočekivani – skakavci, cvrčci i gljive, uz dodatak spelte. Osnivačica ove radionice za proizvodnju testenine, koja će zbog velikog interesovanja zaposliti još jednog radnika, tvrdi da su insekti proteini za budućnost – visoko kvalitetni, ne sadrže gluten, a organizam ih dobro koristi.

Sam naziv i pominjanje cvrčaka u jelu je nešto što nas buni, ali testenine sa ukusom cvrčka ili skakavca?

Ova mala zanatska fabrika koju je 2012. pokrenula jedna profesorka francuskog planira da zaposli još radnika zahvaljujući uspehu najnovijeg proizvoda – testenine od insekata.

Mala fabrika proizvodi četiri tipa testenine, sve na bazi jedne od sorti tvrde pšenice – cvrčak, skakavac, cvrčak i skakavac ili cvrčak i gljive.

“Gljive daju naznaku ukusa lešnika, i to sa stanovišta ukusa liči na testeninu od integralnog brašna”, objašnjava vlasnica.

Hrana u svetu, insekti kao slasni obrok za poneti?

Stefani Rišar je radila na osmišljavanju testenine sa visokim sadržajem proteina za sportiste. Tada ju je kontaktirao jedan proizvođač insekata iz Liona i izneo svoju ideju. Učinila joj se veoma ubedljivom, i pokrenula je proizvodnju testenine sa insektima za novogodišnje praznike. Za samo nekoliko nedelja prodato je oko 500 pakovanja.

Alen Limon u mašini meša brašno organske spelte iz Tula, brašno od insekata (7%) i jaja. Pojavljuje se braonkasta testenina u oblicima fuzili, školjkice, špageti, pene… Potom se suši 12 časova na niskoj temperaturi, a onda ubacuje u papirne kesice. Jedan radnik za dan proizvede između 180 i 200 kilograma testenine.

Rišar je u početku proizvodila običnu testeninu sa svežim jajima. Nakon toga je uvela i druge proizvode, označila ih sa “100% iz Lorene”, i počela da koristi lokalne proizvode poput sremuša, koprive, šafrana i lokalnih žitarica srodnih pšenici. “Sve se proizvodi u Loreni”, insistira ona, dodajući da se uvozi samo griz tvrde (durum) pšenice, koja se ne može gajiti zbog klime u regionu.

Skoro četiri godine kasnije, Stefani Rišar, ponosna na sedmičnu proizvodnju od blizu 400 kilograma, navodi da firma funkcioniše toliko dobro da će uskoro moći da se zaposli još radnika. Ovo nije vrhunac njenih planova. Ova preduzetnica radi na novom receptu na bazi poznatog sira sa severa Francuske, maroal (Maroilles), a nada se i da će se upustiti u proizvodnju punjene testenine.

Kesa od 250 grama testenine sa insektima košta malo više od 6 evra, što je skuplje od obične testenine. Međutim, Rišarova tvrdi da bi ova testenina mogla da zameni meso za osobe koje ne jedu meso, ili jednostavno više vole skakavce.

Novi izazov za potrošače – skakavci kao proteinski vredna hrana? Kompanija Albinsecta iz Holandije se bavi uzgojem insekata koje prodaje za dalju preradu.

Trgovina je počela sa distribucijom proizvoda koji sadrže prah insekata – sada je ponuda obogaćena energetskim pločicama (barovi). Zašto skakavci? U 1 kilogramu praha ima 650 grama proteina (kod goveđeg mesa je to 300 grama). Sadrži dva puta više gvožđa nego španać, sadrži devet esencijalnih aminokiselina koje naše telo ne može proizvesti, sadrži kalcijuma dva puta više nego u mleku.

Uzgoj insekata je jednostavan, za 1 kilogram insekata koji gajite upotrebite samo 1,2 kilograma hrane! Kod svinja je to više od 4 kilograma hrane, kod goveda više od 9 kilograma hrane za kilogram mesa. Zašto tako dobra konverzija hrane – jer insekti nisu toplokrvne životinje i ne “gube” energiju na zagrevanje tela. Upotreba vode je za 90% manja, skoro celodnevnu potrebu za vodom zadovoljavaju uzimanjem hrane (sve što i mi jedemo u sebi sadrži vodu). Znamo da je voda osnovni izvor života, a nje je sve manje. Sve je mnje površina na kojima se gaje životinje. Svakih 36 dana imate završen ciklus uzgoja i gotov proizvod za tržište.

Jedna energetska pločica (bar) KRIKET je u marketima 2 evra (sa ukusom čokolade ili voća ili mirisnih trava). Sada se prodaje 10.000 komada mesečno, ali su predstavnici kompanije optimistični. Sledeći korak je proizvodnja pahuljica sa prahom od cvrčaka za bogati i zdravi doručak.

Treba prevazići psihološku barijeru kod potrošača i uspeh je tu. Budućnost je počela.

Agencije