Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Hraniva za koze odlučuje o rastu i razvoju životinja

Hraniva za koze odlučuje o rastu i razvoju životinja

Kozarstvo je dobar izbor ali izbor hraniva za koze odlučuje o kvalitetu mleka, mesa, razvoju i zdravlju životinja. Seno, žitarice i krmiva dobro pomažu u gajenju i dobijanju dobrih rezultatu na kraju ciklusa.

Izbor hraniva za koze –  autor Dipl. inž Nebojša Brajović PSSS Čačak

U uslovima intenzivne proizvodnje mesa i mleka u kozarstvu potrebno je obezbediti sve potrebne hranljive sastojke. Zato je neophodno da ishrana koza bude što raznovrsnija u pogledu kvaliteta i količine hraniva koja se koriste. Pored ishrane brstom i pašom uključiti i druga hraniva kao što su seno, sočna i zelena hraniva, koncentrovana hraniva (žitarice) i dr.

Prilikom ishrane koza brstom koze veoma uživaju ali takvim načinom ishrane se podmiruju samo „uzdržne potrebe“ u energiji i proteinima. Ovakav način ishrane se može koristiti u prvoj fazi skoznosti ili pri niskoj proizvodnosti. Uočeno je da se ishranom koza brstenjem lišća, mladih lastara i kore drveća poboljšava apetit pa je preporučljivo da se ovaj način ishrane u kraćim intervalima primenjuje u kombinaciji sa pašom.

Paša je najjeftinije i najvažnije hranivo za ishranu svih kategorija koza. Jedan hektar dobrog pašnjaka može tokom pašne sezone podmiriti potrebe za 6 odraslih grla. Pašom osrednjeg kvaliteta se mogu podmiriti „uzdržne potrebe“, zatim potrebe jarčeva izvan pripusne sezone, koza u početnim mesecima bremenitosti i završnoj fazi laktacije. U ostalim proizvodnim fazama uz pašu je potrebno koristiti i druga hraniva, pre svega seno i koncentrovana hraniva (žitarice). U slučaju da je paša jedino hranivo u dnevnom obroku koza može pojesti 12-14 kg. U kombinaciji sa senom (0,5-2 kg/ grlu na dan) količina pojedene paše se smanjuje na 5-10 kg. U letnjim mesecima kada temperatura vazduha raste apetit se smanjuje ( na 35-40 stepeni C prestaju da uzimaju hranu) pa je poželjno grla isterivati na pašu rano ujutro i ostaviti ih da pasu naredna 2-4 sata.

Iskoristivost pašnjaka pri slobodnoj ispaši je oko 60-65% jer koze jedu samo mlade delove biljaka, neophodno je ispašu organizovati putem pregona. Napasanje većeg broja grla zahteva formiranje ograde i angažovanje pastira ili po mogućstvu primenu električne ograde (čobanica).

Hraniva za koze

Ispašu u proleće početi kada visina biljaka dostigne 10-15 cm. Pašu u rano proleće može činiti i ozima raž, ječam, zob pa čak i pšenica u zeleno. Takođe se uspešno može koristiti i uljana repica u količini 6-7 kg/ kozi dnevno.

Dobra hraniva za koze su stočna repa koja se daje u količini 2-4 kg/grlu, prethodno isečena, stočna mrkva 5-6 kg, krompir maksimalno 2 kg/dnevno, stočni kelj 5 kg/grlu.

Kukuruzna silaža je kvalitetno hranivo u obroku koza, ali samo u umerenim količinama 2-5 kg/grlu. Skoznim grlima ne treba davati više od 1,5-2 kg. Spremanje silaže je ekonomski opravdano jedino u slučaju ako uzgajivač raspolaže sa stadom od 80 i više koza.

Koze radije jedu seno, pogotovo lucerkino. U toku zimske ishrane seno se daje u količini od 2- 3kg/grlu. Pri ishrani senom javljaju se znatni rasturi, jer koze kao i ovce odabiraju samo najkvalitetnije delove, koji mogu da budu i do 30%.

Slama se koristi u retkim slučajevima i to najčešće na prelazu iz zimske na letnju ishranu. Ako se ipak koristi, najbolja je zobena slama u količini najviše do 1 kg/grlu. Može se mešati i sa drugim hranivima npr. sočnim kada se povećava njena iskoristivost.

Voće i povrće se može koristiti kao hranivo za koze ali se pre upotrebe mora oprati i iseckati.

Pročitajte i: Koze muža uz pomoć savremenih aparata

Koncentrovana hraniva su pored sena značajna i ujedno i najskuplji deo obroka u ishrani svih kategorija koza, a posebno koza za proizvodnju mleka. Iz tog razloga je neophodno da se veći deo ovih hraniva proizvodi na svom gazdinstvu. Koze rado jedu zrnevlje žitarica, a naročito ječam, zob, kukuruz. Kukuruznu prekrupu ne treba davati samu zbog mogućnosti burnog vrenja i pojave naduna. Uglavnom se prekrupe daju krupno mlevene. U zapatima sa manjim brojem grla koza se može davati i napoj od brašna ili prekrupe žitarica (ječam, zob). Hraniva namenjena ishrani koza mora biti zdravstveno bezbedna jer su koze veoma osetljive na pokvarenu i plesnivu hranu.

Pri sastavljanju dnevnog obroka značajno mesto zauzima i korišćenje soli. Količina od 5-10 gr soli podmiruje dnevne potrebe svih odraslih kategorija koza. So se u koncentratima koristi do 0,5% od ukupne količine koncentrata.

Vitamine i minerale treba obezbediti korišćenjem vitaminsko mineralnih predsmeša – „premiksi“ pri spravljanju koncentrovanih smeša u količini od 0,5- 1%.

Koze su kao i ovce osetljive na kvalitet vode. Napajanje vodom leti treba vršiti bar tri puta svežom i čistom vodom čija temperatura ne sme biti ispod 10 stepeni C a zimi ispod 18 stepeni. Količina popijene vode je usko vezana kako za temperaturu vazduha tako i na količinu i kvalitet pojedene hrane. Prelaz sa letnje na zimsku ishranu i obratno se mora vršiti postepeno, u roku od 5-10 dana.

Dipl.inž Nebojša Brajović PSSS Čačak

Pročitaj i ...

zasnivanje travnjaka jagnjenje livade

Kako sam zasnovati livade i pašnjake?

Intenzivno korištenje livada koje ste zasejali daje 8 puta više sena.