Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Jarići – njihova nega posle uzimanja kolostruma

Jarići – njihova nega posle uzimanja kolostruma

jarad

Posle uspešnog jarenja potrebno je puno pažnje da odrastu jarići – njihova nega traje više meseci. Preporučeno je da koza 3 – 4 dana ostane sa svojim jarićima u posebnom prostoru, manja je opasnost od gaženja malih od drugih koza ili već većih jarića, i kasnije obostrano prepoznavanje po mirisu i meketanju nije problematično. Na ovaj način uzimanje kolostruma u prvim satima neće biti ometano, a omogućiće i redovito sisanje, što je od osobite važnosti u prva tri dana života jarića.

U intenzivnom uzgoju se jarići odvajaju od koze nakon 3-5 sati (odmah po uzimanju kolostruma) i nastavlja se njihov uzgoj u posebnim boksovima uz veštačko grejanje (grejalice sa infracrvenim spektrom). Tokom 3 – 5 dana se hrane mlekom koze a nakon toga veštačkim mlekom sledećih 5 nedelja.

“U najvećem broju slučajeva jarad su odmah po rođenju olizana i osušena od majke, posle kraćeg odmora ustaju i veoma brzo traže sisu kako bi sisali. Neretko se dešava da su sise koze začepljene i to sprečava slabiju jarad da uzmu kolostrum. U tim slučajevima neophodna je pomoć odgajivača koja se sastoji u izmuzanju nekoloko mlazeva iz sisa (u neku posudu), kako bi se očistili sisni kanali. Posle toga jare uhvati sisu i nastavi samo dalje normalno da sisa. Važno je da se prvih nekoliko dana kontroliše da li jare sisa redovno, da li je uz majku i da li koza ima dovoljno mleka.

Za jarad koja su slabo vitalna, jedini način da se kolostrum ubaci u usta je putem spreja ili ubacivanjem kolostruma direktno u želudac pomoću tankog elastičnog creva koje se spušta u jednjak i špricom ubrizgava. Brzo uzimanje kolostruma posle jarenja je vrlo važno za njegovo preživljavanje. Naročito je važno da jare popije što više kolostruma u prvih 48 sati. U prvim danima jarad sisaju od 4-6 puta. U slučaju da se desi da majka novorođenog jareta ugine, ili je ojarila veći broj jaradi i nema dovoljno mleka, neophodno je koristiti za ishranu takvih jaradi koze ,,dojilje“. Ako u stadu nema dovoljno surogat majki jarad se moraju hraniti flašicom.” – Zoran Milošević, PSSS Novi Sad

Jarići – njihova nega posle uzimanja kolostruma

Dakako da kozi majci treba osigurati dovoljne količine sveže vode, koju u prva 3 dana po jarenju moramo menjati dvaput dnevno. Visokomlečne koze u prvim danima mogu popiti i do 10 litara vode.

Što je koza manje mlečna, popiće manje vode. Vedro s vodom mora biti smešteno tako da bude onemogućeno onečišćavanje izmetom, mokraćom, prljavom dlakom, prljavim nogama itd.

Važno je takodje da kozi majci osiguramo najkvalitetnije seno. Prvog dana po jarenju u potpunosti treba izbegavati hranjenje krepkim krmivima. Bolje je kozi dati 2 – 3 jabuke, i to malo natrule.

Veliki plod – iscrpljena koza

Ako je majka nosila veliki plod i očita je iscrpljenost, moramo joj na neki način brzo nadoknaditi izgubljenu tečnost, minerale i vitamine.

Šta uraditi?

4 litre vode zagrejemo do najviše 38° C i u njoj stalno mešajući otopimo:

  • 2 kafene kašike kuhinjske soli,
  • 1 kafenu kašiku Natrijum-bikarbonata
  • 8 supenih kašika grožđanog šećera ili meda (ni u kom slučaju ne otopiti smeđi šećer od trske, ili pogotovo ne beli šećer od šećerne repe)

Prelijemo u odgovarajuću posudu, ohladimo – nikako ne ispod 25° C i ponudimo kozi da pije. Koza u većini slučajeva halapljivo počne piti. Koji put potrebno je i malo nutkanja i strpljenja. Doziranje mora biti vrlo precizno jer veća koncentracija nekih sastojaka može izazvati kobne posledice. Ovaj elektrolit treba koristiti kod proliva u kozlića, odnosno svakog oporavljanja koza i kozlića od bolesti.

Prirodno ponašanje jarića

Ne poznajući prirodno ponašanje jarića, uzgajivači često postavljaju suvišna pitanja. Najčešće su to vezivanja kozlića različitim vezivima za kozu-majku, itd.

U prirodnim uslovima jarići rastu u stadu i sišu majke više meseci, i tako sve dok koze ne zasuše. Doduše, ne postoji trajni kontakt koze majke i jarića.

Za prvih nedelja, ovisno o vrsti terena, jarići se kriju u stene ili se povuku u šikaru, grmlje itd. Za to vreme koze majke u potrazi za hranom mogu se i dosta udaljiti.

Samo 3 – 4 puta dnevno posebnim meketanjem zovu svoje jariće na sisanje. Nakon te faze jarići veselo izviđaju i otkrivaju novi svet. Pronalaze svoje vršnjake i pod nadzorom jedne stare koze formiraju grupu, “koziju školu”, koja je sve nezavisnija i često je vidite u zajedničkom trku.

Svoje majke traže samo kad su gladni ili ako majke osete da su vimena puna, pa ih zovu meketanjem.

Kod burskih koza izraženo je odvajanje odraslog jarca od koza, a najčešće se “jareća škola” skuplja oko odraslog jarca. Što je jarac stariji, okupljanje je izraženije.

Jareća škola

Uzgajivači mlečnih koza sigurno ne žele da jarići dugo sišu mleko. Prirodni uslovi u suprotnosti su s odvajanjem jarića od svojih majki odmah kad posišu kolostrum i prve količine mleka. O idealnom vremenu odvajanja mišljenja nisu usaglašena, rasprave su u toku i trajaće još dugo.

Prostor “jareće škole” mora pre svega biti svetao, suv i bez promaje. Bude li tako, i najmanji jarići bez problema će podneti temperature i od 8° C. Jarić kojem je hladno ima lagano nakostrešenu dlaku na leđima. Jarići su još mali i zahtevaju malo prostora, i za zagrevanje tog malog prostora, ako je potrebno, uzgajivači mlečnih koza uglavnom se posluže jednostavnim grejalicama. Najčešće su to infracrvene lampe (kao i kod prasića). Ispod ili ispred bilo kojeg grejanog tela morate postaviti zaštitnu rešetku, koja će ga štititi od doskakivanja jarića, ili da grejno telo ni u kom slučaju ne može pasti među životinje.

Kako jarići rastu, postaju otporniji i veći, traže i veći prostor. Jarići su vrlo veseli, ako im se u njihov prostor stave neki panjevi, okrenuti sanduci, pa i veliko kamenje, poslužiće im zasigurno za njihovo penjanje. Nije dobro ako se jarići ne mogu penjati, u tom slučaju vrlo često trče “po zidovima”, što inače nazivamo “zid smrti”. Takve igre često su kobne – probajte zamisliti što se događa u utrobi kozlića u trci vertikalnom stranom zida.

U prostoru “jareće škole” prostirku treba vrlo često menjati, jer se jarići pretežno hrane tekućom hranom, količina mokraće je znatna i brzo dolazi do provlaživanja prostirke, koja ne sme biti vlažna.

PSSS Srbija

Pročitaj i ...

bolesti kod ovaca il de franc nega papaka tov jaganjaca neplodnost bolesti

Bolesti kod ovaca usled neadekvatne ishrane

Period kada ovce su sjagnjene su često periodi pojave bolesti kod ovaca koje nastaju zbog nedostatka glukoze, nekih minerala i vitamina.

Leave a Reply