Kobilje mleko je izvanredan eliksir zdravlja

Kobilje mleko nije široko prepoznatljivo ali ono nije novitet u ljudskoj upotrebi. Koristilo se vekovima za poboljšanje zdravlja, lečenje ili lepotu. Istorija primene kobiljeg mleka ide još od Kine, gde su ga upotrebljavali pre 3000 godina kao čudo medicine. Zvali su ga “božanskim nektarom”. Opisuju da isceljuje i jača imuni sistem. U 8. veku prije Hrista Homer u Ilijadi spominje da ga ljudi koriste u svojoj prehrani. Herodot, grčki istoričar, u 5. veku pre Hrista za kobilje mleko kaže: “Nutrit, robetat, alretat” – “Hrani, jača i daje novu energiju”. Legendarni Džingis Kan svakodnevno je konzumirao kobilje mleko i verovao da snaga njegovih ratnika, zdravlje njegove dece i lepota njegovih žena ovise o svojstvima istog. Kleopatra se kupala u njemu kako bi sačuvala svoju večnu lepotu. Tolstoj je napisao da mu kobilje mleko regeneriše telo i podiže duh.

Krajem 19. veka u Rusiji se otvorio prvi sanatorij gdje se kobilje mleko koristilo u medicinske svrhe za bolesnike oboljele od tuberkuloze.

Kobilje mleko jedinstven je prirodni proizvod. Izuzetno je bogato vitaminima A, B1, B2, B6, B12, C, K, E te mineralima – gvožđem, kalcijumom, fosforom, kalijem i drugim. Ima nizak udeo mlečne masti, te izuzetno visok udeo višestruko nezasićenih masnih kiselina od kojih se sintetiziraju omega 6 i omega 3 masne kiseline čija je vrednost nezamenjiva za ljudski organizam. Visoka razina sirutkinih proteina povećava opskrbu organizma esencijalnim aminokiselinama.

Udeo kazeina je puno manji od udela albumina i globulina, što ga čini lako probavljivim i lako se resorbira u krv. Peptidi koje kobilje mleko sadrži izravno se metaboliziraju i imaju umirujuće delovanje na nervni sistem.

Upotreba kobiljeg mleka

Iako upotreba kobiljeg mleka u lekovite svrhe još uvek nije dovoljno znanstveno istražena ljudi ga i dalje koriste u slučaju raznih tegoba disajnih puteva, astme, bronhitisa, alergija, bolesti kože (neurodermitis ili atopijski dermatitis, psorijaza, akne…), bolesti probavnog trakta (ulkus kolitis, Kronova bolest), metaboličkih poremećaja, kod ukočenih zglobova, za brži oporavak nakon operacije, za hronicni umor i stres, prevenciju kardiovaskularnih bolesti i upalnih procesa, sprečavanju nastajanje ateroskleroze, za rehabilitaciju pacijenata s koronarnim i krvožilnim bolestima, za sprečavanje nastanka i razvoja tumorskih stanica.

Kobilje mleko je izvanredan eliksir zdravlja

Sigurno je da redovna konzumacija kobiljeg mleka pomaže u održavanju vitalnosti, jačanju imuniteta, sportistima služi kao odličan energetski dodatak, blagotvorno deluje na zdravlje i lepotu kože te poboljšava kvalitetu života kod mnogih zdravstvenih oboljenja.

Organoleptička svojstva kobilje mleko očitavaju se u izrazito beloj boji, retkoj konzistenciji i slatkom ukusu. Minimalne preporučene dnevne doze za vidljive rezultate u periodu od mesec dana do dva meseca (ovisi o individualnom stanju) su 2,50 dcl mlijeka za odrasle te 1,25 dcl za djecu. Kobilje mleko najbolje je konzumirati sveže bez prethodne termičke obrade. Pasterizacija nije potrebna jer je u kobiljem mlijeku prisutan vrlo mali broj mikroorganizama.

Kobilje mleko se može zamrzavati i pri tome ne gubi svoja svojstva. Zamrznuto mleko može se čuvati i do 9 meseci. Postupak odmrzavanja trebao bi biti polagan i trajati oko 12 sati na hladnijem mestu. Odmrznuto mleko može promeniti ukus. Unatoč tome, mleko je dobro i zadržava većinu svojih svojstava.

Proizvodnja kobiljeg mlijeka

Proizvodnja kobiljeg mleka zahtevan je proces uvetovan psihofizičkim zahtevima kobile i ždrebeta. Kobila, za razliku od krave, mora uza sebe stalno imati ždrebe da bi bila u laktaciji. Ždrebe sisa često i stalno prazni kobilje vime koje je vrlo male zapremine.

Iako kobile, ovisno o pasmini, mogu dati i preko 20 l mleka dnevno, gotovo sva ta količina potrebna je ždrebetu da bi se pravilno razvilo i ostalo zdravo.

U skladu sa tim, muzemo u nekoliko navrata tekom dana. Količina dobijenog mleka po mužnji je mala što ovisi o pasmini i stadiju laktacije, a ukupna dnevna količina pomuženog mleka je 1 do 2 litre. Kobila i ždrebe su celo vreme zajedno. Da bi mleko bilo kvalitetno bitna je hranidba te držanje kobila.

Naše su kobile (OPG Elvira Tomola) tokom proleća, leta i jeseni 24 sata vani na prirodnim pašnjacima gde se po volji hrane, kreću i druže. U zimskom su periodu hranjene kvalitetnim senom i žitaricama. U prehranu im se ne dodaje nikakav industrijski pripravak, a dodatak prehrani je odredjeno voće i povrće iz domaćeg uzgoja. Kobile su pod veterinarskim nadzorom, a mleko se redovno mikrobiološki provjerava.

 Izvor: AGRO-HIT; Elvira Tomola, prilagodio: AGRO-EKO Magazin