Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Navodnjavanje i stajnjak, preti li nam devastacija njiva?

Navodnjavanje i stajnjak, preti li nam devastacija njiva?

Navodnjavanje je nužan uslov za uspešnu poljoprivredu. Prinosi će u budućnosti zavisiti od raspoloživih sistema za navodnjavanje. Klimatske promene su uslovile pojavu suša u  sve kraćim vremenskim periodima. Da bi zadovoljila zahteve savremene poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede Srbije je započela velike radove na povećanju površina koje će biti pod sistemima za navodnjavanje. Zaslanjivanje zemljišta dešava kao prirodan proces, a navodnjavanje izaziva sekundarno zaslanjivanje zemljišta. Pošto većina vrsta gajenih biljaka ne podnosi visoke koncentracije soli, takva zemljišta postaju neupotrebljiva za poljoprivrednu proizvodnju. Posebno je pitanje kvaliteta vode kojim se želi vršiti navodnjavanje. Da li je izvršena analiza raspoloživih količina vode, nivoa podzemnih voda, kvalitet vode (sadrže li neke materije koje nisu poželjne pri navodnjavanju, materije koje nisu zdravstveno bezbedne…)?

Procene stručnjaka iz Nemačke su da će do 2030. godine na teritoriji Vojvodine prosečne godišnje padavine biti 10% manje nego u prethodnim sezonama. Sadašnji prosek je 686 mm padavina. Ukupni zahvat vode u Srbiji je 900 miliona kubnih metara godišnje – za potrebe stanovništa se potroši 700 miliona kubnih metara, za potrebe proizvodnje 200 miliona kubnih metara. Svaki penat smanjenja raspoložive vode smanjiće i prinose uz povećanje prosečne temperature (naročito tokom leta – od 1,0 do 1,3 C na teritoriji Srbije do 2030. godine).

Kvalitet zemljišta – Da bi se zemljište sačuvalo i za buduća pokoljenja nužno je da se nivo humusa zadrži, minimalno iznad 3%! Tokom dužeg vremenskog perioda nivo humusa u zemljištu u Srbiji je opao sa 5% na samo 3%. Šta je najveći razlog – nedostatak stajnjaka i agresivna upotreba mineralnih đubriva. Loša vest za poljoprivrednike.

Navodnjavanje i stajnjak – uslov uspeha

Stočarstvo obezbeđuje stajnjak, ali tokom poslednjih 25 godina stočarstvo gubi trku sa ostalim granama poljoprivrede. Mere kojima se sada podstiču će doneti rezultate za dve, tri godine – ako se ostvare. Danas Srbija ima oko 540.000 goveda (bez krava mlekulja kojih je oko 300.000). Da li je to dovoljno? Neka Vam odgovor ponudi podatak da je naša dozvola za izvoz bebi – bifa u EU 8.875 tona (to je 13.000 junadi) dok mi izvozimo 2017. malo iznad 400 tona!? Sada se u Srbiji gaji 12.000 – ak junadi. Da bi zadovoljili izvoz junećeg mesa u Tursku trebali bi da utovimo 10.000 junadi godišnje! Subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede Srbije su značajne, ali broj grla se smanjuje. Da li su one adekvatne ako rezultata nema? Problem plasmana utovljenih grla je još jedna bolna tačka u strategiji razvoja stočarstva.

Tržište EU uveze godišnje 700.000 tona junećeg mesa (uglavnom Brazil i Argentina). Sklopljeni su novi sporazumi o izvozu goveđeg mesa sa Turskom i Kinom. Data je mogućnost zakupa zemljišta na 30 godina investitorima ali data je onima koji će gajiti svinje. Meso koje ne možemo izvoziti u EU, ne možemo transportovati preko zemalja EU, ne možemo …

Nama treba da naše njive đubrimo goveđim i ovčijim đubrivom – svinjskim NE! Sam ministar poljoprivrede je izjavio da je naša šansa u tovu junadi dok svinjsko meso se sve manje traži u svetu.

Strategija razvoja našeg stočarstva je … ?

Pročitaj i ...

vino od jabuka jabuke naša

Jabukovo sirće u ishrani životinja čuva zdravlje

Jabukovo sirće doprinosi zdravlju gajenih životinja i podstiče plodnost i mlečnost krava i svinja dojilja.