Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Paraziti kod ovaca i krava – Paraziti su organizmi koji se hrane na račun domaćina na kome borave. U zavisnosti gde parazitiraju dele se na endoparazite i ektoparazite.
Vrste parazita
Endoparaziti žive u telu životinje (creva, pluća, srce…), dok ektoparaziti borave na koži i dlaci životinje. Prisustvo parazita može da dovede do malih promena u ponašanju životinje, do izraženih patoloških promena na tkivu, pa čak u nekim slučajevima i do smrti.
Šuga ovaca je bolest koja se uglavnom javlja u rano proleće. Njeni uzročnici su grinje i šugarci. Lako se prenosi ukoliko pri kupovini se ne obrati pažnja da li su grla zaražena. Ako se ne vodi dovoljno računa o dobrim higijenskim uslovima, kao i pravilnoj ishrani, češće se srećemo sa ovim problemom. U tom slučaju dolazi do pada imuniteta pa grla lakše obolevaju. Primećuje se učestalo češanje. Prvo se bolest javi na grebenu, a zatim na leđima, vratu, a posle i na trbuhu. Kada su ovce ošišane uočavaju se i otoci. Da bi sprečili ove pojave ovce treba kupati u vodenim rastvorima akaricida. Ovčarnike treba dezinfikovati, ili ostaviti prazne dva meseca, koliko je dovoljno da šugarci uginu.
Pirolazmoza je bolest domaćih životinja koja se javlja u toplim mesecima u proleće, leto i početkom jeseni. Uzrok ove bolesti je krvni parazit – piroplazma, koja se prenosi preko krpelja. Od nje obolevaju ovce, koze, goveda, konji. Krpelji su otporni na vremenske nepogode, pa mogu da opstanu u teškim vremenskim uslovima.
Pokretljivi su u svim fazama razvoja. Mužjaci uginu nakon što oplode ženku. Kada ženka dostigne dužinu od 1 do 1,5 cm, spada sa životinje i zavlači se na skrovita mesta. Pošto položi jaja ona ugine. U potrazi za hranom penju se na šiblja, trave i korove i vrebaju priliku da se zakače na domaćina. Kada se krpelj zakači za domaćina nakon 48-72 sata iz svojih žlezda izlučuje šigelu koja naseljava eritrocite domaćina. Krpelj se najradije kači na mesta gde lako buši kožu i lako dolazi do krvnih sudova. Ta mesta su vime, polni organi, između prednjih i zadnjih nogu.
Njihovo štetno dejstvo se ispoljava u stvaranju otrova, koji prilikom uboda ubacuju u telo životinje, ili sišući krv bolesnih životinja, koje su prebolele neku bolest npr.groznicu, unose u svoje telo uzročnike tih bolesti koje dalje prenose na druge životinje. Bez obzira na to da li prenose uzročnike drugih bolesti ili izlučuju otrove njihovo štetno dejstvo je u tome što sisanjem krvi izazivaju malaksalost, buše kožu i stvaraju mogućnost za prodiranje bakterija u organizam što se nepovoljno odražava na proizvodnju, kao i zaostajanje podmlatka u razvoju. Uočava se povišena temperatura i do 42°C, životinja postaje anemična. Mlade životinje lakše obolevaju od starijih, ali im je i oporavak brži nego kod starijih.
Dipl ing Ljiljana Đurčić
PSSS Čačak
