Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Penicilium plesni u silaži i njihov uticaj na zdravlje

Penicilium plesni u silaži i njihov uticaj na zdravlje

Penicillium plesni u silaži i kako utiču na zdravlje buraga. Autor : Dr Anna Catharina Berge, Berge Veterinary Consulting

O plesnima

Plesni i njihovi toksini u hranivu predstavljaju sve veći globalni izazov, a mnogobrojne prakse u poljoprivredi vezane za životnu sredinu i pre i posle žetve možda doprinose tom povećanju. Plesnjivo hranivo i mikotoksini su povezivani sa manjim unosom hrane, smanjenom svarljivošću i zdravstvenim poremećajima kod preživara. U plesnjivoj silaži može biti prisutan čitav niz mikotoksina, od kojih se neki normalno ne nalaze u koncentratima. Mikotoksini koji izazivaju najveću zabrinutost su oni koje proizvodu Penicillium, poput PR toksina, mikofenolne kiseline, rokfortina C i patulina. Klinički znaci mikotoksikoza su često subtilni pa se dijagnoza takođe često ne postavi. Uključivanje sredstva koje vezuje mikotoksine se često koristi u proizvodnji mleka kao zaštita od potencijalnih efekata mikotoksina koji mogu umanjiti proizvodnju.

Plesni koje se javljaju u silaži

Plesni se nalaze svuda, a u silaži kukuruza i trava je identifikovano preko 80 različitih vrsta gljiva. Silažu napadaju plesni koje su prilagođene na mikroaerobne, kisele uslove silaže (Storm et al., 2008). Vazduh često prodire u silažu i podržava rast kvasaca i plesni koji podnose kiselu sredinu. Penicillium plesni se često nalaze zato što podnose kiselu sredinu i potrebno im je malo kiseonika. Plesni mogu proizvoditi mikotoksine u zavisnosti od uslova sredine. Distribucija i obim širenja plesni i stvaranje toksina u silaži veoma variraju.

Rast plesni u silaži je neujednačen, a brzina rasta, proizvodnja i stabilnost raznih mikotoksina varira. Penicillium roqueforti je u stanju da napadne silažu i smatra se indikatorom invazije plesni. Može se zapaziti u obliku plavih loptica u kukuruznoj silaži i tamnijih površina u silaži trava. P. roqueforti destabilizuje silažu i ima za posledicu povišenu temperaturu silaže. Plesan otvara put drugim potencijalno patogenim organizmima. U nestabilnoj silaži, plesni i kvasci koji proizvode toksine (Monascus ruber, Aspergillus fumigatus, Byssochlamys) se mogu naći zajedno sa potencijalno patogenim bakterijama, poput Listeria monocytogenes i Clostridia butyricum. P. roqueforti i A. fumigatus proizvode širok spektar sekundarnih mikotoksina koji imaju antimikrobna ili imunosupresivna dejstva. P. roqueforti se pojavljuje kasnije u periodu siliranja od nekih drugih toksina plesni. Neujednačena vremenska i prostorna distribucija toksina postavlja izazove pri uzimanju uzoraka sa namerom da se otkrije izazov mikotoksina.

Penicilium plesni u silaži, njihov uticaj na zdravlje

Mikotoksini

PR toksin ima antimikrobijalni efekat i razmatran je kao marker za problem silaže (Sumarah, et al., 2005). PR toksin je povezivan sa smanjenim unosom hrane, stazom buraga, iritacijom creva, abortusom, retencijom placente i smanjenom fertilnošću kod goveda.

Penicilinska kiselina ima antimikrobijalne efekte i može da destabilizuje mikrobijalnu floru buraga.

Rokfortin C je neurotoksin. Kada se plesan P. roqueforti koristi za proizvodnju sira potencijalne toksine vezuju i inaktiviraju proteini mleka, te stoga oni ne nanose štetu pri unesu u organizam. Međutim, u silaži ovi neurotoksini mogu izazvati ozbiljna neželjena dejstva.

Mikofenolna kiselina je veoma snažan imunosupresivni toksin, toliko jak da je koriščen u terapiji pri transplantaciji bubrega kao najjači dostupni lek za supresiju imuniteta.

Patulin je čest mikotoksin u silaža. On utiče na fermentaciju u buragu i predstavlja neurotoksin i citotoksin. Okrivljen je za smrt krava ali mu je u literaturi posvećeno malo pažnje.

Rizik predstavlja činjenica da goveda mogu biti izložena negativnim efektima mešavine mikotoksina koji međusomno reaguju. Savremeno zakonodavstvo i preporuke, zasnovane na pojedinačnim mikotoksinima, a ne na višestrukoj kontaminaciji, ne uzimaju u obzir ovaj rizik.

Efekti na zdravlje buraga

Krave su izložene raznim plesnima i mikotoksinima, kako putem inhaliranja tako i unosom u organizam. Burag je dugo smatran za veoma jak pufer za takve toksine jer se pretpostavljalo da mikroflora buraga prirodnim putem vrši detoksikaciju mikotoksina (Schiefer, 1990). Ova sposobnost čini preživare relativno otpornim na ove toksine u poređenju sa nepreživarima. Međutim, to nije slučaj za sve mikotoksine. Grla sa visokom proizvodnjom, poput krava u laktaciji, imaju povećanu brzinu prolaza kroz burag, pa ova povećana brzina prerade kontaminiranih hraniva može nadjačati mikrofloru buraga, tako da ona neće biti u stanju da izvrši denaturaciju svih toksina (Kiessling et al., 1984). Pored toga, kod mlade teladi burag nije u potpunosti razvijen te su ona stoga takođe i osetljivija na mikotoksine. Mikotoksini pokreću kaskadu događaja putem destabilizovanja sredine u buragu, što dovodi do stvaranja endotoksina i curenja zida buraga. Toksini sa efektom antibiotika mogu poremetiti mikroorganizme buraga do tačke kada oni ne mogu odgovarajuće da se izbore sa drugim toksinima. Mikotoksini poreklom iz silaže mogu, preko svog antibiotskog uticaja na mikrofloru buraga, rezultirati time da mikotoksini često prisutni pre žetve, poput deoksinivalenola (DON), zearalenona i tremorgensa, postanu zdravstveni problem.

Sistemski uticaji na zdravlje

Mikotoksini mogu izazvati različite simptome kod mlečnih goveda koji su neodređeni i nespecifični. Mikotoksini koji se apsorbuju u sistemsku cirkulaciju će imati razne efekte i dovešće do aktivacije imunog sistema (Sharma, 1993). Smatra se da mikotoksini spadaju među najznačajnije faktore ishrane koji vrše supresiju imuniteta. Simptomi mogu uključivati smanjen unos hrane, izazvati odbijanje hrane, gubitak ekonomičnosti, grubost dlake, slabu telesnu kondiciju, manju plodnost i povećanu osetljivost na bolesti. Uslovi, poput izmenjene fermentacije u buragu, poremećaja varenja, proliva, crevne iritacije, zapaljenja rumena, velikog broja somatskih ćelija, mastitisa, laminitisa, erozija kože i reproduktivnih problema, su svi povezani sa izazovom koji predstavljaju mikotoksini. često nema kliničkih znakova, ali se javljaju subklinički gubici u proizvodnji koji imaju ozbiljan finansijski uticaj na profitabilnost farme. Mikotoksini u hranivu će često izazvati 10 do 15% gubitaka u proizvodnji mleka, a u ozbiljnim kliničkim slučajevima može uslediti i do 50% gubitka proizvodnje.

Dijagnostički metodi

Kako je pomenuto, otkrivanje plesni i toksina u hranivu je teško i ne pruža baš mnogo informacija. Mnogo je istraživano u cilju otkrivanja dijagnostičkih markera za postojanje izazova mikotoksina kod životinja (Zheng et al., 2006). Testovi enzima jetre imaju vrednost samo u detektovanju izazova koji postavlja aflatoksin, i mada su oni sada otkriveni u hranivu u južnoj Italiji, oni nisu glavna briga u Evropi. Razni markeri metaboličkih oboljenja nisu jedinstveni za mikotoksine, ali mogu pomoći u postavljanju dijagnoze. U toku je istraživanje za otkrivanje biomarkera, a istraživači u ovom trenutku razvijaju potpis gena goveda koji će se koristiti kao pomoć u dijagnostikovanju mikotoksikoze. Analiza ekspresije gena takođe može biti dobar pristup sadašnjim biomarkerima efekta pri izlaganju životinja većem broju mikotoksina.

Kada se sumnja na izazov mikotoksina, praktičan dijagnostički metod je da se uradi dijagnostički tretman korišćenjem sredstva za vezivanje mikotoksina širokog spektra, poput Mycosorb®. Ako se klinički simptomi smanje ili nestanu nakon primene sredstva za vezivanje mikotoksina, veoma je verovatno da je možda postojao izazov mikotoksina putem hraniva. Ovim pristupom se izbegavaju problem nejednakog uzorkovanja materijala i teškoće tumačenja rizika povezanih sa nivoima mikotoksina kada se oni otkriju u kombinacijama.

Upravljanje silažom

Silaža je konzervirano hranivo kod koga su mikrobni procesi iscrpeli izvore kiseonika i smanjili pH usled proizvodnje organskih kiselina. Preporuke za upravljanje silažom su stvorene radi postizanja anaerobne i kisele sredine da bi se sprečio dalji rast mikroba. Pod ovim idelanim uslovima, neće biti rasta neželjenih mikroorganizama koji izazivaju kvarenje. Dobro upravljanje silažom je veoma važno za sprečavanje plesni i mikotoksina. Stres biljaka treba svesti na minimum optimizacijom vremena sađenja i žetve, a odgovarajući nivoi vlage, pakovanja i zaptivanja su neophodni da obezbede isključivanje vazduha. Uključivanje inokulanta za silažu, poput Sil-All (Alltech), optimizuje fermentaciju i konzerviranje stočne hrane. Površinu za uzimanje silaže treba čisto preseći da bi se sprečilo kvarenje, a dnevno treba uklanjati 15-30 cm radi spre?avanja kvareja na mestu uzimanja, a za to se preporučuju sekači. Silažu treba davati neposredno nakon uzimanja iz silosa, a plesnjivu silažu treba odbaciti.

Intervencije za stabilizaciju funkcije buraga

Stabilna fermentacija u buragu je značajna za optimizaciju degradacije mikotoksina u buragu. Opšta preporuka za svođenje na minimum efekta mikotoksina na burag je da se poveća uključivanje kabastih hraniva u hranu. Primena proizvoda kvasca, poput Yea-Sacc® doprinosi održavanju stabilnog pH buraga što optimizuje fermentaciju u buragu. Za vezivanje mikotoksina treba koristiti sredstvo za vezivanje mikotoksina širokog spektra i dobrog kvaliteta, poput Mycosorb® (Alltech). Mycosorb® je ekstrakt kvasca koji poseduje mogućnost da vezuje širok spektar mikotoksina u hranivu. U studiji određivanja oksidativnog stresa povezanog sa mikotoksinima, kod 85% krava koje su dobijale Mycosorb kao dodatak tokom dve nedelje registrovani su smanjeni nivoi oksidativnog stresa, manji brojevi somatskih ćelija i povećana proizvodnja mleka (Santos i Fink-Gremmels, 2010)

Plesni u silaži i izazov mikotoksina kod krava su česti ali se takođe često i zanemaruju sa aspekta optimizacije zdravlja i proizvodnje krava. Detekcija plesni u hranivima predstavlja izazov zbog nejednake prostorne i vremenske distribucije plesni i toksina u hranivu. Antibiotski efekti nekih plesni u silaži mogu poremetiti mikrobijalnu sredinu buraga, otvarajući put za druge opasnosti usled toksina plesni, kvasaca i bakterija. Simptomi izlaganja mikotoksinima su nespecifični i često subklinički, ali gubici u proizvodnji mogu biti značajni. Plesne treba imati na umu kada se radi o bilo kojoj vrsti performansi kod preživara koje su ispod optimuma, a uključivanje odgovarajućeg sredstva za vezivanje mikotoksina se preporučuje.

Za dodatne informacije iskreno se preporučuje vebsajt www.knowmycotoxins.com, koji često posećuju oni koji rade u proizvodnji hrane za životinje.

Autor je Dr Anna Catharina Berge, Berge Veterinary Consulting, Belgija, nakon prezentacuje Pr Johanne Fink-Gremmes na simpozijumu rešenja u industriji mleka Dairy Solutions Symposium 2010. Objavljeno u Dairy Solutions Newsletter, 7. izdanje, 2011

Pročitaj i ...

koncentrat zrnasta hrana uspešan tov odlučena prasad posle isv savremeni uzgoj tov svinja

ZRNASTA hrana i njen hemijski sastav

 ZRNASTA hrana U ovu grupu spadaju žitarice: kukuruz, sirak, ovas, ječam, pšenica i raž; leguminoze: soja, …

Leave a Reply