Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Prasad – dobra nega donosi veliki prirast ISV

Prasad – dobra nega donosi veliki prirast ISV

Uslov da se ostvare dobri rezultati su kvalitetna prasad a dobra nega će samo pomoći ostvarenju profita. Odgoj prasadi je jedna od najkritičnih, a ekonomsko gledano i najvažnija faza u svinjarskoj proizvodnji. Propusti načinjeni u ovom periodu ne mogu se nadoknaditi u sledećem periodu. Da bismo dobili što veći broj kvalitetnih prasadi po leglu, treba obratiti pažnju na ishranu i negu krmače, naročito u drugoj polovini suprasnosti pa do četvrte nedelje posle prašenja. Osnovni cilj je da da dovoljno kvalitetnog mleka za prasad i da što manje smanji telesnu masu. U suprotnom, njeno naredno leglo će biti manjeg i slabijeg kvaliteta. Da bismo izbegli veće gubitke telesne težine i problem sa plodnosti, treba normirati dnevni obrok na osnovu uzdružne i produktivne potrebe. Svinji sa 12 prasadi potrebna je dnevna količina hrane oko osam kilograma (osnova je 1,5-2 kg + 0,5-0,6 kg po prasetu).

Prasad u periodu od rođenja pa do prelaska u tovilišta su najosetljivija i tada doživljavaju najveće promene i stresove.

Stresni agensi u odgoju prasadi svrstani su u nekoliko grupa:

I grupa – toplota (hladnoća), promaja, neodgovarajuća svetlost, hladan pod, vazduh i sl.

II grupa – prenaseljenost, formiranje nove grupe, preseljavanje i sl.

III grupa – veterinarske intervencije (kastriranje, aplikacija lekova, uzimanje krvi i sl.)

IV grupa – nepravilna i nekvalitetna ishrana

Iz ovih razloga su naročito prvi dani po rođenju i posle zalučenja veoma značajni u svinjarskoj proizvodnji.

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko perioda:

  1. odgoj prasadi na sisi (0 – 4 nedelje uzrasti),
  2. odgoj zalučene prasadi (4 – 6,7 nedelje uzrasta), i
  3. završni (7- 10, 11 nedelje uzrasta).

Prasad – dobra nega donosi veliki prirast

Najkritičniji period u odgoju prasadi je tokom prašenja i u prvih nekoliko dana nakon prašenja. Od ukupnog uginuća u odgoju i tovu, čak 80% gubitka nastaje u ovom vremenskom periodu. Najčešći uzroci uginuća prasadi su:

  1. prignječenje,
  2. gladovanje prasadi,
  3. mala telesna masa pri porodu,
  4. zarazne bolesti (proliv,upala pluća, i sl) i
  5. zakržljala prasad.

Prasilište treba biti prostorno dobro očišćeno i dezinfikovano, krmača obično oprasi onoliko prasadi koliko ima sisa. Po rođenju prasad treba očistiti, naročito nos i usta zbog prodora vazduha do pluća. Pupčana vrpca se najčešće sama prekine, ako nije, onda je sami presecamo na 4-5 cm od stomaka uz dezinfekciju jodom. Treba im omogućiti da što pre posisaju majčino mleko-kolostrum, jer samim tim unose prve količine antitela kojim formiraju pasivni imunitet (otpornost na spoljašne uticaje), a kasnije na osnovu pasivnog grade aktivni imunitet. Početkom prašenja kolostrum sadrži najviše antitela, a vremenom taj broj se brzo smanjuje tako da za šest sati ima upola manje količine antitela u sebi. Isto tako smanjuje se sposobnost sluzokože tankog creva novooprašene prasadi za usvajanje antitela iz kolostruma. Ukoliko krmača oprasi više prasadi od sise, višak se podmeće krmači koja se prasila u isti dan, ali tek kad popije majčino mleko. Ukoliko za to ne postoji mogućnost onda se puštaju da sisaju u dve grupe i to 7-8 puta dnevno. Po pravilu slabija se doje na prve sise jer one imaju više mleka (zbog ujednačenja).

STARTER BOCM I 6122

Aktivira enzime potrebne za nesmetanu probavu hrane

  • Dobar start prasadi bez proliva
  • Obezbeđuje ujednačenu kiselinsku bazu
  • Veoma svarljiv
  • Smeša sa premiksom 6122 3,5% primenjuje se kod prasadi nakon predstartera oko 40-og dana života pa sve do 25 kg telesne mase.
  • Specijalno pripremljene komponente (kuvane žitarice i full fat soja)
  • Zbog visokog sadržaja aminokiselina vitamina i mikroelemenata pozitivno utiče na imuni sistem prasadi
  • Visoka konzumacija hrane i visoki dnevni prirasti
  • Smanjuje stres nakon zalučenja

www.isv.rs                          e-mail: office@isv.rs

Prvog dana života seku im se zubi (očnjaci) a može i rep. Zbog nedostatka vitamina i gvožđa u mleku, prasad se vitaminiziraju drugog ili trećeg dana (fedeks, AD3E, evitaselen i sl.). U prvoj nedelji se obeležavaju, a kastriranje se uglavnom vrši 2-3 nedelje nakon prašenja a može i 5-7 dana po rođenju ukoliko testisi nemaju neku anomaliju. U boksu je neophodno postaviti pojilicu kako bi se prasad navikla da piju vodu.

Osnovna hrana u prve dve nedelje za prasad je mleko koje zadovoljava njihove potrebe u energiju i hranjive materije. Od 8-9 dana uzrasta daje im se predstarter u tragovima (manja količina), kako bi hrana uvek bila sveža i čista. Novooprašena prasad nemaju svoju termoregulaciju, zato dodatnim zagrevanjem treba obezbediti temperaturu u prasilištu oko 32 C. Odbijanje prasadi je izuzetno stresno i ostavlja posledice. Cilj je neutralisati posledice i smanjiti stres.

Prasad treba odbiti sa 28 dana starosti (25 – 32 dana), sa 6 i više kilograma (prosek 7-8kg). Sa prasadima nakon odbijanja treba još 2-3 dana koristiti predstarter. Prasad su u vreme odbijanja naviknuta da kozumiraju krmne smeše. U periodu od 4-6 nedelja uzrasta koristiti starter, a u periodu od 7-11,12 nedelje grover za ishranu. Ovaj period karakteriše veoma intezivan prirast u kratkom vremenskom periodu, uz mali utošak hrane po jedinici prirasta. Brzi prirast (za 50-55 dana prasad uvećaju svoju masu za 4-5 puta) iziskuje visokokvalitetne krmne smeše hranjiva biljnog i mineralnog porekla.

Odgoj prasadi može biti jednofazni i dvofazni

Jednofazni odgoj prasadi je manje raširen, celokupni odgoj se odvija u boksevima za prašenje iz kojih se samo izvodi svinja. To je za prasad povoljnije, naročito u zdravstvenom pogledu. Međutim zbog cene koštanja bokseva za prašenje jednofazni odgoj postaje skuplji i manje prihvatljiv za širu praksu. Dvofazni je standardniji i zastupljeniji.

Prasad se po zalučenju (posle 4 nedelja) odnose u posebne prostorije koje su podešene za grupni odgoj. Ovde se formiraju grupe sa 30-40 prasadi na osnovu veličine i pola, sa ciljem da te grupe budu ujednačenije. Boksevi za odgoj mogu biti sa rešetkastom i punom podlogom. Odgoj sa prostirkom (duboka prostirka) je manje zastupljen uglavnom na gazdinstvima gde ima dosta prostirke i više radne snage.

Rešetkast može biti potpun i delimično rešetkast. Najpovoljniji je boks sa delimično rešetkastim podom, gde puni deo ima podno grejanje, gde izvor toplote može biti električna energija ili topla voda. Rešetkasti podovi su najrašireniji i uglavnom su od PVC materijala. Ovakvi podovi su topli, dugotrajni i lako se čiste. Postoje još i podovi od betona, žica i sl.

Srđan Zafirović

Pročitaj i ...

bolesti kod ovaca il de franc nega papaka tov jaganjaca neplodnost bolesti

Bolesti kod ovaca usled neadekvatne ishrane

Period kada ovce su sjagnjene su često periodi pojave bolesti kod ovaca koje nastaju zbog nedostatka glukoze, nekih minerala i vitamina.