Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Setva ozimih grahorica – Ozimi stočni grašak (Pisum sativum var. arvense) i ozima obična grahorica (Vicia sativa L.) biljke su poreklom iz umerenog klimatskog pojasa Evrope i Azije. Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Usled kvalitetnog hemijskog sastava suve materije (visok sadržaj sirovih proteina i stimulirajućih materija poput vitamina C) predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajene biljke, osim za one iz familije mahunarki. Simbioza sa korenskim kvržičnim bakterijama je razlog što svojim žetvenim ostacima ostavljaju velike količine azota u zemljištu. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.

Setva ozimih grahorica za prolećnu hranu stoci

Osnovna obrada zemljišta za ozimi grašak i grahoricu vrši na isti način kao i za ozimu pšenicu. Predsetvena priprema treba da obezbedi dobru poravnatost zemljišta, jer to dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe. Stočni grašak najbolje rezultate postiže na plodnim i dubokim zemljištima, mada dobro uspeva i na peskovitim i ilovastim zemljištima.

Pravovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi bitno utiće na postizanje visokih prinosa i u najvećoj meri zavisi od zahteva biljaka. Doze đubriva su oko 45 kg/ha azota i po 60-80 kg/ha fosfora i kalijuma i obično se unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.

Ozimi stočni grašak i grahoricu treba sejati tokom druge polovine septembra ili početkom oktobra. Na taj način biljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čist usev ili i u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi oko 150 kg/ha (grašak) i 120 kg/ha (grahorica). Setva graška ili grahorice sa strninama izaziva manje poleganje graška i kvalitetniji prinos zelene mase. U tom slučaju, potrebno je navedenoj količini semena graška ili grahorice dodati između 30 i 35 kg/ha najčešće ovsa, ječma ili pšenice.

Grašak i grahorica se obično seju žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Poželjno je da na jednom hektaru bude oko milion dobro razvijenih biljaka graška i između milion i po i dva miliona biljaka grahorice. Obavezna mera nakon setve je valjanje, jer se na taj način izaziva kretanje vode iz dubljeg u plići deo oraničnog sloja zemljišta u kome se nalazi seme.

Uobičajeno klijaju i obrazuju vegetativne organe na 4-5 °C i odlikuju se izvrsnom otpornošću na niske temperature u našim agroekološkim uslovima. Najpovoljnija temperatura za stvaranje kvalitetne biomase je od 12 do 16 °C.

Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Mladenovac

Pročitaj i ...

bolesti kod ovaca il de franc nega papaka tov jaganjaca neplodnost bolesti

Bolesti kod ovaca usled neadekvatne ishrane

Period kada ovce su sjagnjene su često periodi pojave bolesti kod ovaca koje nastaju zbog nedostatka glukoze, nekih minerala i vitamina.