Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Tov prasadi i prednosti imunološke kastracije

Tov prasadi i prednosti imunološke kastracije

Uspešan tov zavisi od brojnih faktora a tov prasadi je izuzetno zahtevan. Moderna rešenja povećavaju uspeh proizvođača. Dugi niz godina se vršila hirurška kastracija prasadi da bi se izbegao specifičan miris mesa tokom tova. U zemljama EU se koristi metod imunološke kastracije i postižu se izuzetni rezultati u tovu i kvalitetu mesa. Savetodavac za stočarstvo dipl.inž. Dragan Jakovljević je predstavio nove metode kastracije.

Tov muške prasadi

Prednost imunološke kastracije: Primenom beskrvne metode se postižu dva cilja: prva, nema negativnih medicinskih, proizvodnih i etičkih efekata hirurške kastracije i drugo, meso ovako kastriranih grla nema neprijatan miris.

U našoj širokoj praksi još uvek se pribegava hirurškoj kastaciji muških prasadi, namenjenih tovu. Uzrast prasadi u kojoj se obavlja kastracija značajno varira (od nekoliko dana po rođenju do više nedelja). Osnovni razlog za kastraciju je odstranjivanje specifičnog mirisa iz mesa, koji se javlja kod nekastriranih nerastova. Ovaj miris u mesu potiče od muškog polnog hormona androsterona, kojeg sintetiše tkivo testisa a mesu daje miris na mokraću, kao i od skatala (nastaje razgradnjom triptofana), koji mesu daje miris na feces.

Oba jedinjenja sintetišu se kada muške jedinke dostignu uzrast četiri – pet meseci, odnosno oko dva meseca pre nego što dostignu oko 100 kg telesne mase, kada se obično kolju za meso.

Hirurška kastracija

Kada se radi o klasičnoj, hirurškoj kastraciji, u savremenom svinjarstvu se nameću dva problema. Prvo, današnje visokoproduktivne rase svinja mogu da dostignu do 100 kg u uzrastu 5 do 5,5 meseci, kada je mala verovatnoća da se u njihovom mesu može osetiti neprijatan miris polno zrelih mužjaka. Pre svega zbog toga što znatan broj mužjaka sa ovom starošću ne postiže potpunu polnu zrelost, ili je akumulirana količina ovih mirisnih supstanci, u njihovom masnom tkivu vrlo mala. S tim u vezi, kod ovih rasa koje se vrlo intezivno tove, praktično i nema razloga za kastraciju. Dobar primer je Danska i neke druge razvijene zemlje u kojima se muška prasad za tov ne kastriraju, jer se kolju pre postizanja pune polne zrelosti i sa telesnom masom ispod 100 kg.

odgoj prasadiMeđutim, poznato je da nekastrirani mužjaci ostvaruju za 20 % bolju konverziju hrane, imaju za 10 do 15 % veći dnevni prirast i za 10 do 15 % veću mišićnu masu (više mesa), u poređenju sa hirurški kastriranim mužjacima. Računa se da je u proseku, sa istom količinom hrane moguće utoviti 20 nekastriranih, odnosno 22 do 23 kastrirana mužjaka, osim toga, hirurška kastracija je s medicinskog stanovišta dosta riskantan i skup zahvat a sa stanovišta zaštite životinja je danas u većini zemalja neprihvatljiv. Iz navedenih razloga, u novije vreme, obavljaju se istraživanja drugih, nehirurških metoda kastracija.

Imunološka kastracija

Danas su postignuti dobri rezultati primenom imunološke (nehirurške) kastracije. Ova metoda se zasniva na tretmanu mladih mužjaka antigenim supstancama koje stimulišu sintezu antitela protiv jednog hormona u hipotalamusu, koji kontroliše izlučivanje gonadotrapina iz hipofize, odnosno sintezu antrogena i skatola u testisima. Na taj način se sprečava funkcija testisa, odnosno sinteza antrogena i skatola, što utiče na izostanak stvaranja specifičnog mirisa u mesu. Osim toga pokazalo se da imunološki kastrirani mužjaci imaju znatno bolje priraste, veću količinu mesa i manje masnog tkiva od klasično kastriranih mužjaka. Primenom ove metode se  postižu dva cilja:

  1. nema negativnih medicinskih, proizvodnih i etičkih efekata hirurške kastracije  
  2. meso ovako kastriranih grla nema neprijatan miris

Tretman se izvodi sa dve injekcije antigena GnRH i to tako što se prvo injekcija daje prasadima u uzrastu od devet nedelja, a druga u uzrastu od 20 nedelje primenjivale u onim društvenim sredinama, u kojima je uvreženo mišljenje da meso nekastriranih nerastova ima neprijatan miris. Treba istaći da je ovaj osećaj jako individualan i kod velikog broja ljudi je posledica ubeđenja, a ne realnog (fiziološkog) osećaja ovog mirisa. Brojna istraživanja su pokazala da preko 50 % ispitanika nema informaciju o tome.

Savetodavac za stočarstvo
Dipl.inž. Dragan Jakovljević

Pročitaj i ...

koncentrat zrnasta hrana uspešan tov odlučena prasad posle isv savremeni uzgoj tov svinja

ZRNASTA hrana i njen hemijski sastav

 ZRNASTA hrana U ovu grupu spadaju žitarice: kukuruz, sirak, ovas, ječam, pšenica i raž; leguminoze: soja, …