Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Autohtone sorte vinove loze su pravi izbor za vinare Srbije

Autohtone sorte vinove loze su pravi izbor za vinare Srbije

Sajam Agro Belgrade 2020. je pružio priliku da vinari saznaju o trendovima u vinarstvu i da autohtone sorte vinove loze su pravi izbor jer sve je veća tražnja za domaćih vinima od sorti koje su odlika Srbije.

Na panelu u okviru sajma Agro Belgrade 2020. se moglo saznati da Srbija raspolaže sa približno 25.000 hektara vinograda i godišnje proizvodi oko 30 miliona litara vina.

Domaća potrošnja ne beleži značajan rast dok izvoz ima mali uticaj na prihode od poljoprivrede. Naši vinogradi su u 80% stari do 40 godina, malih veličina (pretežno su to vinogradi oko 20 ari). Sade se velike plantaže mladih vinograda veličina od 2 – 5 hektara i to daje nadu za prosperitet vinogradarstva.

vinograd vino kao berba je počela

Prošla je prva faza razvoja vinogradarstva kada se pretežno sadile strane sorte koje su bile u “trendu” i polako se razvija svest da trebamo ponuditi autohtone sorte. Ko će nas prepoznati po proizvodnji šardonea kada u svakom našem megamarketu u ponudi više od 10 raznih buteljki šardonea iz 4 -5 zemalja? Da ne pominjemo tržišta u Evropskoj uniji gde u samo jednom marketu imate na polici 40 šardonea!?

Bugarska je tako načinila grešku i masovno sadila šardone i ponudila ga na tržištu Velike Britanije po ceni od 3 funte buteljka. Kada su shvatili da ima boljih proizvođača šardonea u svetu počela je da gaje i svoje sorte, ali sada ih potrošači u Evropi prepoznaju kao zemlju koja proizvodi jeftina vina. Slovenija je pozitivan primer – kada je pristupila EU razvila je vinarije koje gaje svoja autentična vina. Vina koja daju osećaj izuzetnog, nečega što samo oni mogu uzgajati i ponuditi potrošačima. Vina sa odlikama njihove klime, teruara uz adekvatan dizajn boca i aktivno marketing predstavljanje. Sada su njihova vina na tržištu EU tražena kao nešto posebno, autentično i visokog kvaliteta pa viša cena njihovih vina u marketima, restoranima nije prepreka prodaji.

Autohtone sorte vinove loze

Srbija je krenula tim putem posle prvog oduševljenja svetskim sortama . To su naši asovi Prokupac, Tamjanika, Seduša i Grašac. Renesansa prokupca počinje pre tri godine i sada već možete naći u prodavnicama bogatu ponudi vina od sorte prokupac. Prošle jeseni je cena grožđa ove sorte plaćana i 70 – 80 dinara po kilogramu! Dan Prokupca – 14. oktobar – je divna zamisao za promociju vina koji to svojim kvalitetom i zaslužuje.

Vinarija Doja gaji prokupac koji Vas svojim mirisom i ukusom odmah osvoji. Gaji sortu Prokupac na blagim padinama nadmorske visine 430 – 470 metara, okrenutih jugu – redovi su sever – jug, kratka rezidba je osnova, vrši se lačenje i defolijacija (istočna strana čokota). Rezultat je vino koje osvaja nagradu BIWC u Sofiji za najbolje crveno vino od autohtonih sorti , na Dekanter-u bronzanu medalju sa 87 poena.

Tamjanika je sada hit u Srbiji i mnogi su odlučili da sade vinograde sa ovom sortom. Dobra promocija je pomogla da se ovo kvalitetno vino probije na vinskoj karti u restoranima kao i na rafovima prodavnica. Jesenas je cena grožđa tamjanike za vinare bila dostigla i 100 dinara za kilogram!

Iz potiha na tržište dolazi Seduša, spašena sorta vinove loze koja se gaji na obroncima Fruške gore. U Banoštoru, pitomom mestu na obali Dunava koji daje odsjaj sunca na obližnje vinograde na bregu se gaji Seduša. Prvi put je predstavljena 2017. godina. Kao sortu karakteriše je dobra rodnost, bobice srednje veličine tanke pokožice. Dospeva između treće i četvrte epohe. Vino crvene boje sa voćnim ukusom, naglašenim ukusom ribizle, kupine. Vinarija Šijački iz Banoštora je zaslužna što je sorta sačuvana i sada je njihov vinograd već sazdan sa više od 2.500 čokoti.

Pročitajte i: Probus naš adut

Grašac je sorta koja zbunjuje mnoge. Podvode je pod ime Italijanski rizling, Graševina… Zabeleženo je u davna vremena da se na Fruškoj gori gaji grašac beli (delo Prokopija Bolića Soveršen vinodelac, sa savetima u gajenju vinograda izdato daleke 1816. godine u Budimu). Grašac je verovatno imenovan tako jer su bobice pravilnog okruglog oblika sa zelenkastim odsjajem. U Srbiji se gaji na 3.400 hektara (17,4% vinogorja). Najbolje je saditi njegov klon SK 54 koji daje kvalitetne grozdove, sa odličnim odnosom nakupljenog šećera i kiselina.

Rasadnik “Agroplanta” iz Velike Drenove garantuje kvalitet loznih kalemova, savetuje vas i poziva da na vreme obezbedite Grašac iz njihove ponude. Izvršite rezervaciju loznih kalemova već u proleće 2020. 

rizling italijanski

Znamo ga i kao Italijanski rizling, ali po svojoj morfologiji i DNK on to sigurno nije. Hrvatska je zaštitila Graševinu kao autohtonu sortu. Vinarija Antunović iz Dalja je 2017. za svoje vino iz berbe 2013. osvojila platinu na Dekanteru osvojivši 95 poena. Mi smo na potezu da Grašac beli bude naše kvalitetno vino i da krene na ocenjivanje Dekanter i donese nam zasluženi pehar.

Vinarija Kiš iz Sremskih Karlovaca je za Grašac beli osvojila zlato na BIWC 2019. godine – najbolje vino sa Balkana. Počeo je put uspeha naših vina od autohtonih sorti.

Petar Jovičić

Pročitaj i ...

vrenje šire

Vrenje šire, pravilno otakanje i taloženje

Pretakanje koje se obavi na vreme odlučuje o kvalitetu vina i njegovom daljem zrenju do trenutka kada se ponudi na tržištu.