Boja zemljišta važan faktor za vinovu lozu

Boja zemljišta ima veliki uticaj na porast, rodnost i kvalitet vinove loze. Najveći porast i trajnost loze se postiže na tamnim zemljištima. Zbog toga se povećava rehuljavost, što nije slučaj na svetlim zemljištima. Bolji kvalitet grožđa i vina se postiže na zasadima sa svetlijeg tla. Vinogradarska praksa je pokazala da se pri svim ostalim istim uslovima na zemljištima manje obojenim, a naročito svetlijim, dobijaju jača, mirisnija i bolja vina. Ovo naročito vredi za bele sorte.

Tamnija obojena zemljišta (crna i crvena) su pogodnija za crne sorte. Crveno obojena zemljišta, zbog većeg sadržaja gvožđa, daju crnom vinu lepšu i intenzivniju boju.

Boja zemljišta kao važan faktor za vinovu lozu

Među mnogobrojnim mineralnim materijama u zemljištu, najveću ulogu u životu vinove loze imaju makro elementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, gvožđe, sumpor, magnezijum; zatim mikroelementi: bor, cink, mangan, bakar itd.

Svi ovi elementi, ukoliko nedostaju u zemljištu moraju se dodati putem đubrenja, jer bi inače došlo do zastoja u životnim funkcijama loze, do slabljenja vegetacije, do opadanja rodnosti i na kraju do sušenja čokota.
U pogledu kiselosti zemljišta, vinova loza uspeva na slabo kiselim neutralnim i slabo alkalnim zemljištima, tj. pri kiselosti koja se kreće od 5 do 7 pH. Na zemljištima gde je pH ispod 4, kalemljena vinova loza ne uspeva.

Sneška Novković

Rezidba vinove loze

Svrha tehničkih pravila rezidbe jeste da uskladi i obezbedi planirane tekuće i dugoročne potrebe koje su vezane za dugovečnost čokota, njegov vegetativni i rodni potencijal, prinos i kvalitet grožđa, šire i vina. Od tehničkih pravila mogu se spomenuti sledeća, koja doprinose pomenutom cilju:

a) rodni lastari koji se pri rezidbi ostavljaju za kondire i lukove orezuju se tako što se rez obavlja na 1,5 – 2,0 cm iznad gornjeg okca koje se želi ostaviti. Rez, po pravilu, treba da je gladak i kos i to sa suprotne strane od najvišeg okca.

b) lastare jalovake ili rodne, ali suvišne lastare sa stabla čokota, krakova ili rodnih rodnih čvorova kordunice koje želimo da odstranimo, treba orezati što niže, tj. do njihove osnove na praveći pri tom tzv. „čepove“, na kojima pored spavajućih okaca ostaju i crna okca koje će se za vreme vegetacije sigurno razviti u nepotrebne jalovake.

c) pri rezidbi starijih i debljih delova loze na čokotu, bilo da se rezidba obavlja makazama ili testericom, rez se takođe pravi koso naniže i treba da bude gladak.

d) pri rezidbi treba težiti ka tome da se lozi nanese što je moguće manji broj rana i da one budu što manjeg prečnika, jer rane sa većim prečnikom od 1,5 cm veoma teško zarastaju ili uopšte ne zarastaju.

e) zbog veće dugovečnosti i uredne rodnosti čokota bolje je ako se rana pri rezidbi na krakovima glave čokota ili na rodnim čvorovima kordunica ostavlja, po mogućstvu, uvek sa jedne i to unutrašnje strane kraka ili rodnog čvora, a ne sa svih strana, što utiče na neometano funkcionisanje ulazno-silaznog sprovodnog sistema snopića u prometu i ishrani nadzemnih i podzemnih delova čokota vinove loze.

f) nije preporučljivo da se na starijim delovima čokota rezidbom prave rane na malom razmaku, naročito ako su rane većeg prečnika. Za zdravstveno stanje i dužinu života čokota bolje je i sigurnije da rane budu što udaljenije jedna od druge.

g) rane na lozi, posebno one veće, zarastaju sporo i teško (prečnika od 1,5 cm), pa predstavljaju otvorena ulazna vrata gljivicama i bakterijama koje izazivaju truljenje sprovodnih sudova i skračuju život čokota, koji vrlo često po uticajem drugih okolnosti (npr. preobilna rodnost), završava apopleksijom – padavicom. Zbog toga rez na svakom delu čokota mora biti gladak, bez pukotina, što manjeg prečnika i pravilno izveden.

h) ako se ukaže potreba za skraćivanjem ili obnovom kraka ili stabla kordunice, što se postiže rezidbom starih delova čokota, neće se postupiti po pravilu u tački 2 „orezati što niže“. Kada se rezidbom odbacuje jedno ili više stabala čokota da bi se izazvalo kretanje spavajućih okaca i njihov razvoj u lastare koji će zameniti odbačena stabla čokota, rez se obavlja na 3-4 cm iznad osnove stabla i rezervnog kondira-kondira za zamenu.

Ovim načinom rezidbe se želi izbeći širenje mrtvog tkiva.

Po istom principu rezidbe postupiće se i u slučaju kada se skraćuje krak kordunice ili suviše izrastao rodni čvor, tj. rez će se načiniti 3 – 4 cm dalje od lastara koji će poslužiti za obnovu kraka kordunice ili rodnog lastara.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.

spec.ampelografije