Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Cvetanje vinove loze – Bubrenjem okaca i pojavom novih lastara iz zimskih okaca vinova loza počinje sa fazom rastenja. Lastari na početku svog rasta koriste hranljive materije akumulirane u korenu sve dok se na njima ne formiraju listovi minimum 50% normalne veličine. Tada dolazi do izražene fotosinteške aktivnosti a sa njom i do intenzivnijeg porasta. Do početka cvetanja i oplodnje oni obično dostignu polovinu svoje normalne dužine. Takođe, uporedo sa ovim porastom dolazi i do formiranja novih zimskih okaca pa optimalni uslovi i porast diktiraju rodnost u narednoj godini.
Sa opadanjem cvetnih kapica počinje faza cvetanja koja traje do 15 dana i umesto cvetova nastaju mlade bobice a umesto cvasti grozdovi. Samo cvetanje se karakteriše da posle zbacivanja kapica dolazi do oslobađanja polena iz antera koji dospeva na žig tučka. Ova oplodnja je najčešća pod uticajem vetra a veoma mala pod uticajem insekata. Tučak luči sekret u kome ima najviše vode i delom organskih materija koje omogućavaju klijanje polena. Iz tog razloga je važno da u vremenu cvetanja imamo povoljne vremenske uslove (optimalnu vazdušnu vlažnost, slabo vetrovito vreme bez padavina, optimalnu temperaturu oko 25 stepeni…) da bismo imali što bolju oplodnju.
Cvetanje vinove loze odlučuje količinu uroda
U vremenu cvetanja nije preporučljivo izvođenje bilo kakvih agromeliorativnih mera u vinogradu poput obrade zemljišta, zelene rezidbe, zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Ovu meru zaštite izvesti zbog dužine cvetanja neposredno pred cvetanje.
Marković Boban
PSSS Smederevo
Uloga bora u ishrani vinove loze
Kako se očituje manjak bora na organima vinove loze (lišću, mladicama i bobicama)?
Na lišću se zapažaju kružne, nekrotične mrlje žute boje (kod belih sorti), a crvene (kod crnih sorti). Kružne nekroze pojavljuju se prvo na rubu lišća, a zatim u sredini lista.
Manjak bora usporava i zaustavlja rast lastara, a rubovi lišća uporedno rastu (žbunasti rast). Internodije (razmaci između kolenaca) se skraćuju.
Cvetanje vinove loze
Pri nedostatku bora otežano je cvetanje i oplodnja cveta jer je klijavost polena vrlo slaba, a kapica nad tučkom teško se odvaja (odlepi), pa grozd ostaje rehuljav – sitnih bobica. Kao i na lišću, tako i na bobicama, u nedostatku bora primećujemo žućkaste nekroze, a bobice često budu naborane.
Uticaj zemljišta na nedostatak bora češće se pojavljuje na kiselim zemljištima, kao i na krečnim, gde ph (kiselost) prelazi 8, kao i na laganim i peskovitim zemljištu. Računa se da vinova loza iz zemljišta iznosi 80 – 200 grama bora na 1 hektar. Smatra se da je vinogradsko zemljište dovoljno snabdeveno borom ako sadrži: 0,8 do 1 mg na 1 kg suvog zemljišta.
Ako nedostaje bora treba ga putem zemljišta dodati: od 15 do 45 kg/ha, više na težim, a manje na lakšim zemljištima. Treba se voditi računa da se u jednom turnusu doda 5 – 7 kg čistog bora po hektaru. Manjak bora možemo nadoknaditi folijarnom prihranom (putem lišća, u koncentraciji od 0,2 do 0,5 %), što posebno preporučujemo na krečnim zemljištima, jer kao što je poznato, kreč inaktivno veže (blokira) usvajanje bora na krečnim zemljištima. Prskanje lišća se izvodi pre i posle cvetanja.
Sadržaj bora u mineralnim đubrivima:
NPK 7:20:30 – sadrži 0,5% bora (dodaje se 320 – 440 kg/ha)
UREA 46% – sadrži 1% bora (dodaje se 150 – 220 kg/ha)
FOLIJARNA đubriva pod raznim proizvodnim nazivima kao što su BOROGREEN, FOLIAREL B, FOLIFERTIL, FERTINA B, FERTINA G,..
Napomene: Treba voditi računa da visok sadržaj bora u zemljištu ili vodi za natapanje zemljišta toksično deluje na vinovu lozu. Nedostatak makroelemenata kao što je azot, fosfor, kalijum, kalcijum i mikroelemenata kao što je bor, mangan, molidben, gvožđe može se utvrditi folijarnom dijagnostikom u laboratorijama koje obavljaju hemijsku analizu zemljišta.
PSS Zaječar
Vladan Trandafilovic, dipl. inž.
