Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

Djubrenje vinove loze predstavlja osnovnu agrotehničku (ampelotehničku ) meru, koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta grožđa pružanjem mineralne ishrane vinove loze. Popravljaju se osobine zemljišta, a utiče i na pripremljenost vinove loze da izdrže niske temperature, kao i veću otpornost na sušu, bolesti i štetoćine.

Vinova loza je višegodišnja i većinom razvijena biljka, koje za rastenje i plodonošenje traži velike količine mineralnih elemenata.

 Neophodni elementi:

Makroelementi:

C – ugljenik, O – kiseonik, H – vodonik N – azot, S – sumpor, P – fosfor,  K – kalijum, Ca – kalcijum, Mg – magnezijum

Mikroelemnti:

1. Fe – gvožđe,
2. B – bor,
3. Zn – cink,
4. Mn – mangan,
5. Mo – molibden,
6. Cu – bakar,
7. Cl – hlor

Iz vazduha (vrlo malo) i vode vinova loza koristi C, H i O, a iz zemljišta ostale elemente. Koren prima rastvorene mineralne materije putem difuzije, osmoze i kontaktne izmene jona. ćelijska opna korenovih dlačica je selektivno propustljiva. Ona lako propušta vodu, dok druge supstance teže ili nikako.  Za primanje mineralnih supstanci iz zemljišta nije značajna samo njihova količina već odnos. Utvrđeno je da postoji višak kalijuma ako je malo azota, a pri još manjoj obezbeđenosti azotom povećava se usvajanje fosfora. Za usvajanje mineralnih supstanci značajna je i pH vrednost zemljišta.

Potrebe vinove loze za hranjivim elementima

Na osnovu brojnih naučnih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse, optimalno zemljište za gajenje vinove loze treba da sadrži:

3 – 5 % humusa,

120 – 150 mg N /100 mg vazdušno suvog zemljišta,

15 – 25 mg P2O5 / 100 mg vazdušno suvog zemljišta,

25 – 40 mg K2O / 100 mg vazdušno suvog zemljišta

Potrebe vinove loze za mineralnim materijama su znatno manje od potreba drugih gajenih biljaka. Za prinos od 10 t grožđa, loza utroši 2 – 3 puta manje mineralnih materija nego kukuruz za prinos od 8  t/ha.

 Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

Inače, za prinos od 10 t grožđa lozi je potrebno:

– 50 – 80 kg azota,

– 15 – 25 kg fosfora i

– 50 – 80 kg kalijuma

Radi sačinjavanja obračuna koliko se mineralnih materija iz zemljišta iznese prinosom grožđa, valja znati da, od ukupnog utroška, na grožđe dolazi

27 – 31% azota,

35 – 40% fosfora i

38 – 45% kalijuma.

Ostalo se troši na rastenje drugih organa ili se izgubi ispiranjem i isparavanjem.

Prilikom nadoknađivanja utrošenih hranjivim materija, a na osnovu hemijske analize zemljišta, treba znati da se nedostatak od:

1 mg azota nadoknađuje jednim kilogramom azota / ha,

1 mg P2O5 nadoknađuje sa 30 kg P2O5 /ha,

1 mg K2O nadoknađuje sa 15 kg K2O /ha.

Za povećanje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 10 cm potrebno 125 t dobro zgorelog stajnjaka po 1 ha, Za povećanje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 20 cm potrebno je 250 t stajnjaka po 1 ha, što znači  da je za sloj zemljišta od 60 cm, a radi obogaćivanja zemljišta za 1 % humusa potrebno oko 750 t/ha.

Apsorpcija mineralnih materija

U zemljištu se hranjivi elementi mogu naći u tri stanja:

1. fiksirani u zemljišnim koloidima i direktno nedostupni biljkama,
2. vezani na površinama zemljišnih čestica, zaštićeni od ispiranja i biljkama indirektno pristupačni i
3. slobodni joni u zemljišnim rastvorima koje biljka lako usvaja, a podložni su ispiranju.

Najveće količine hranjivih elemenata čokot usvaja iz zemljišnih rastvora.

Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

MAKROELEMENTI

AZOT (N) Azot je gradivna jedinica mnogih organskih jedinjenja: hlorofila, proteina, aminokiselina, enzima, koenzima, nukleinskih kiselina itd. Vinova loza pripada grupi azotno heterofilnih biljaka, što znači da, sem malih izuzetaka, ne usvaja vazdušni azot, već posredstvom korena usvaja neorganske oblike azota (NO3- i NH4+).

Za praksu je značajno što vinova loza preko lista može usvajati neka organska jedinjenja azota koja kao molekuli dospevaju do citoplazme gde se uključuju u metaboličke procese.

Najveće potrebe za azotom vinova loza ispoljava na po?etku vegetativnog perioda i tokom intezivnog rastenja lastara, zatim one opadaju u vreme usporenog rastenja do početka sazrevanja grožđa, a tokom sazrevanja grožđa ponovo rastu. Za vreme opadanja lišća nema usvajanja azota.

Raspored usvojenog azota u organima čokota je nejednak:najviše ga ima u lišću – 50% od ukupno usvojene mase, a zatim u semenkama.

Nedostatak azota se najpre manifestuje pojavom bledozelenog lišća i usporenim rastenjem. Listovi su sitni, liske tanke, a lisne peteljke i kod belih sorti dobijaju crvenkastu boju.

Rana pojava požutelog i nekrotiranog lišća koje opada može biti posledica viška azota.

Višak azota pospešuje razvoj lisnog parenhimskog tkiva mekane konzistencije i povećava njegovu osetljivost prema bolestima, štetočinama, suši i mrazu. U uslovima nedovoljne obezbeđenosti zemljišta kalijumom, višak azota pospešuje ispoljavanje tog nedostatka.

Djubrenje vinove loze

Višak azota pospešuje i pojavu hloroze.

FOSFOR (P)

Kao sastavni deo nukleinskih kiselina, fosfor u?estvuje u sintezi proteina, nukleotida i veoma značajnih koenzima ADP, ATP, NAD, NADP i dr. Ukupne količine fosfora u čokotu su više sadržane u veg. organima (56%), a manje u generativnim (44%).

Velike količine fosfora se nalaze u semenkama za vreme obrazovanja endosperma i embriona, u tačkama rastenja i floemu. Intezitet usvajanja fosfora je u pozitivnoj korelaciji sa rastenjem organa.

U vegetacionom periodu sadržaj fosfora se postepeno smanjuje, osim u grebenu grozda tokom sazrevanja gde se ili ne smanjuje ili povećava. Najčešći simptomi nedostataka fosfora su sitno i kruto lišće koje može biti tamno do prljavozelene boje, a kod nekih sorti zbog nagomilavanja antocijana lišće dobija crvenu boju.

Pri velikom nedostatku fosfora listovi po obodu nekrotiraju i ivice se povijaju naniže. U uslovima poremećenog režima mineralne ishrane fosforom javlja se i usporeno rzgranavanje i regeneracija korena, nepotpuno obrazovanje cvetova, slabo rastenje bobica, nepotpuna ispunjenost semenki i prevremeno opadanje lišća.

KALIJUM (K)

Kalijum ne ulazi u građu organskih jedinjenja, ali bez kalijuma ne mogu sintetisati ni ugljeni hidrati ni proteini, niti mogu da se ostvare brojne druge sinteze. Kalijum lako prodire u ćeliju i doprinosi porastu osmotskog pritiska i boljem usvajanju i čuvanju vode, pored ostalog i time što reguliše otvaranje i zatvaranje stoma.

Na zna?ajnost kalijuma ukazuje njegov veliki sadržaj u llistu – ima ga oko 2,5 %, često puta više nego azota. Kalijum povećava otpornost loze prema štetočinama i bolestima. Ovo se postiže uticajem kalijuma na promene koncentracije ?elijskog soka, lignifikaciju ?elijskih zidova i češćim zatvaranjem stoma.

Najveće potrebe za kalijumom vinova loza ispoljava 20 – 35 dana posle cvetanja i za vreme sazrevanja grožđa. Simptomi neostatka kalijuma različiti su u pojedinim fenofazama veg. perioda. U proleće, na mladim listovima se po obodu javljaju nekroze crvenobraon boje i ivice se povijaju naviše. Na starijem lišću, tokom leta, nekroze su znatno ređe.

U uslovima suše, između nerava liske mogu se javiti staklaste fleke.

MAGNEZIJUM (Mg)

Najveći značaj i intezivnu ulogu magnezijum ima u sintezi hlorofila. Od ukupnih količina Mg koje se nalaze u čokotu, 15 – 20 % je ugrađeno u hlorofil, a ostalo je u obliku soli i slobodnih ili vezanih jona u ćelijskim zidovima i enzimima.Uloga Mg je značajna u procesima fotosinteze, disanja, metabolizma azotnih jedinje nja, usvajanju i transportu fosfora i u sintezi ugljenih hidrata, proteina i masnih kiselina. Kroz čokot se Mg pretežno kreće naviše i zato ga najviše ima u vršnim nadzemnim organima. Usvajanje Mg zavisi od klimatskih uslova – povoljnija je vlažna klima.

Na usvajanje Mg značajno utiču svojstva sorti, pa je tako usvajanje Mg od strane Muskat otonela slabo, od Rajnskog rizlinga bolja, a od Silvanca najbolje.

Nedostatak Mg kod mladih listova se manifestuje po javljanju bledo žućkaste zone po obodu lista i između nerava – kod belih i mrko crvenkaste boje kod crnih sorti.

Ove zone kasnije nekrotiraju. Kod stasalog lišća promena boje počinje od oboda, proširuje se između nerava i može dovesti do potpunog obezbojavanja.Za razliku od žutila lišća izazavanog nedostatkom drugih elemenata (B, N, Fe), u nedostatku Mg zone liske u neposrednoj blizini nerava ostaju zelene.

KALCIJUM (Ca)

Ima značajnu fiziološku ulogu u životu v.loze. Sreće se kao slobodan i vezan, a uti?e na deobu i rastenje, posebno korena. Utiče na obrazovanje mitohondrija i na klijanje i rastenje polenovih cevčica. Vinova loza Ca usvaja u jonskom obliku Ca++. Nedovoljna obezbeđenost v.loze kalcijumom se javlja na kiselim zemljištima  (pH= 3,5 – 4,5). Simptomi nedostatka kalcijuma se ispoljavaju kao tačkaste nekroze po obodu liske. Pri izrazitom nedostatku kalcijuma, deo liske između nerava požuti, liska se po obodu uvija, mlado lišće se suši, vrhovi lastara i sve lišće može prevremeno da otpadne.

SUMPOR (S)

Sumpor nije mnogostruko značajan u fiziološkim procesima v.loze poput drugih elemenata, ali se sinteze izvesnih aminokiselina, proteina i vitamina  ne mogu ostvariti bez učešća ovog elementa. Fiziološki aktivni delovi čokota imaju visok sadržaj sumpora  i pri dobroj obezbeđenosti kalijumom, sumpor doprinosi povećanju sadržaja šećera u grož?u.

Vinova loza različito usvaja sumpor: najviše preko korena u obliku sulfata, iz vazduha preko lista u obliku SO2 i u tečnom obliku kao elementarni sumpor sadržan u pesticidima.

Nedostatk sumpora se veoma retko javlja, s obzirom na to da većina sredstava za zaštitu v.loze od bolesti i štetočina, sadrži sumpor.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.   spec.ampelografij

foto pixabay.com