Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Kako destilisati vino? Kada imate višak vina šta činiti. Prodaja je manja – možda je vinjak bolje sreće? Kako i kada to uraditi? To treba uraditi onda kad vino nije dobro za piće, jer je zbog delovanja raznih bakterija i drugih mikro-organizama izgubilo dobre osobine. Da se iskoristi postojeći alkohol, vino se destiliše tako da u destilat pređe alkohol. Ali, u destilat, osim alkohola i vode pređu i druga jedinjenja – sirćetna kiselina, koja je takođe posledica delovanja štetnih bakterija. Računa se da prilikom destilacije pređe u destilat oko polovina sadržaja sirćetne kiseline, pa zato ta vina treba prethodno neutralisati jer će inače destilat biti suviše kiseo i manje vredan.
Da bi se provela neutralizacija ili otkiseljavanje vina, treba ispitati sadržaj na ukupnim kiselinama i prema tome odrediti koliko treba baze za neutralizaciju. Oko jedne desetine treba ostaviti, jer kako smo već spomenuli, nešto sirćetne kiseline gradi sa alkoholom estre.
Neutralizacija
Za neutralizaciju je najbolje uzeti živi kreč, jer se prilično tačno može odrediti količina nužna za otkiseljenje. Živi kreč gasi se vodom, napravi krečno mleko, doda malo vina i pomeša sa vinom za destilaciju. Za potpunije otkiseljenje posebno se ugasi kilogram živog kreča, i onda postupno cela količina doda vinu. Dobro se pomeša, ostavi oko pet dana i odvoji od taloga.
Neutralizacija se kontroliše lakmus ili fenoltalein papirom. Lakmus papir u kiselom je crven, u baznom plav, a fenolftalein je u baznom crven. Kad se odvoji od taloga, još se jednom kontroliše uz pomoć spomenutih papira, i ako je neutralizacija dobro sprovedena može se destilovati. Ispitivanje kiselina najbolje je proveriti u laboratoriji za ispitivanje. Dobiveni destilat je neugodnog mirisa zbog prisutnih materija, pa treba dozoriti.
Zbog toga se smešta u posebnu hrastovu bačvu, u kojoj se obave procesi oksidacije te materije koja je u svežem destilatu neugodnog mirisa. Potom nastaje esterifikacija, a deo destilata izgubi se kroz pore bačve.
Destilat dozreva oko tri godine, poprimi lepu smeđastu boju i postane vinjak. U nekim zemljama propisima je određeno koja vina treba destilirati, a obično su to vina s manjim sadržajem alkohola, ukupnih kiselina oko 8 grama / litru, ukratko vina koja nisu najboljeg kvaliteta, a koja se tako isključe iz trgovine da ne ruše cenu kvalitetnijih vina. Destilisanje je nastalo iz potrebe da se sačuva “duh” vina kad se vino nije moglo prodati, pa je pretila opasnost da se ono ne pokvari. U Francuskoj je tačno određeno iz kojeg područja će se destilacijom dobiti poznati konjak ili armanjak.
savetodavac: Vida Evstratiev
