Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za hladne dane, zar ima nešto bolje? Za medovinu znamo da je alkoholno piće od meda i vode koje, a što je normalno, nastaje alkoholnim vrenjem. Medovina može sadržati pored meda i druge dodatke, kao što su: polen, propolis, razne travke i td. Zavisno od tih dodataka, srećemo se i sa raznim drugim imenima (hidromel….).

Svi znamo da medovina datira od najstarijih vremena. Možda još od vremena sakupljačke privrede. Znamo da je nekada čovek sakupljao med iz prirode i jeo kako med, tako i sav sadržaj pčelinjeg gnezda. Onda kada je počeo da cedi samo med i odvaja vosak vrlo je moguće da je tada i počeo da otkriva medovinu. Moguće je, da bi iskoristio med koji se nalazio na isceđenom saću, on taj sadržaj potapao u vodu, spirao ga i taj slatki sadržaj koristio kao piće. U tom piću nije bilo samo meda, već je bilo i perge.

Šta bi se desilo, kada to piće ne bi iskoristio odmah, već nakon nekog kraćeg vremenskog perioda? Došlo bi do alkoholnog vrenja. Piće je imalo drugi ukus, ali je prijalo i dovodilo je do posebnog raspoloženja. Tako se možda desilo, a kada se već desilo, čovek je počeo to da radi namerno i da se trudi da to piće bude što bolje. Pa eto i mi sada pričamo o medovini i kako je praviti da ona bude kvalitetnija, pitkija i bolja. Možemo naići na razne recepture. Neko naivno čuva recept kao veliku i jedinstvenu tajnu, a sve se zasniva na onom napred rečenom.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

U osnovi je alkoholno vrenje. 

Alkoholno vrenje se može pokrenuti majom od voća ili pivarskim kvascem. Ja sam osnovni recept pročitao u knjizi ”Lečenje medom i drugim pčelinjim proizvodima” od Dr. Aleksandra Jankovića izdanje 1982. godine. i 2002. god. Pokušao sam da napravim 50 l medovine. Poštovao sam recepturu iz knjige i nisam uspeo. Dobio sam medovinu koja je imala kiselinu, skoro kao sirće, pa je tako i potrošena. Naredne godine sam sve ponovio, sa tom razlikom što sam sve merio, a proces vrenja se odvijao u drvenom buretu, na isti način kao i vino.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Izgnječio sam 10 kg zrnaca zrelog grožđa. Izručio ga u plastičnu kantu od 20 l i dopunio širom od meda (šira oko 20 – mereno širomerom). Prekrio sam sadržaj višestrukom gazom (pelenom).

Nakon 7 dana, vrenje je krenulo. Procedio sam sadržaj kroz gazu i sipao u čisto bure od 120 l. Odmah sam pravio širu od meda, tako što sam mešao mlaku vodu (oko 25 stepeni C) i med (šira 20-22). U originalnoj recepturi stoji da se šira kuva i odvaja pena, ja sam to radio predhodne godine, a 2003. nisam. Tako pripremljenom širom sam dopunio bure i ostavio malo prostora za vrenje. Postavio sam vrionik i za kratko vreme je krenulo vrlo burno vrenje. Sve dok je trajalo vrenje ništa nisam radio, a nakon toga sam postupao jednako kao sa vinom. Razlika je bila samo u tome što sam češće pretakao da bi odstranjivao talog koji se stvarao, a koji je mogao da da loš miris i ukus medovine. Dodavao sam i vinobran, kako se to inače radi sa vinom. Na kraju sam sve flaširao i dobio piće koje je između vina i vermuta, može se služiti i kao aperitiv, piti čisto ili kao špricer. Po jačini je jače od vina, aromatičnije, pitkije, a prozirno žučkaste boje.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.

Pročitaj i ...

kiseline grozd

Kiseline u bobici grozda za dobro vino

Bez povoljnih kiselina nema ni kvalitetnog vina. Odnos kiselina i šećera u bobici određuje dobro vino.