Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Ministarstvo poljoprivrede je najavilo da će podsticaji biti uslovljeni da rejonizacija bude poštovana od svih poljoprivrednika. Samo sorte u vinogradu koje propisuje rejonizacija će biti subvencionisana od strane Ministarstva poljoprivrede.
Proizvodne odlike Niškog vinogradarskog rejona – Mast. Inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović
Rasprostire se u jugoistočnom delu Srbije u slivu reka Nišave i Južne Morave.
Ovaj rejon ima po nekoliko vinogorja.
• Aleksinački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: ražanjsko, sokobanjsko i žitkovačko.
• Nišavski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: matejevačko, sićevačko, malčansko i kutinsko.
U ovom rejonu gajenje vinove loze bilo je prisutno u VI veku p.n.e. Iz tog perioda su brojni ostaci koji svedoče o vrlo razvijenom vinogradarstvu. U rejonu dominiraju sorte za crna (obojena) vina mada se dosta gaje i sorte za bela vina, a prisutne su i stone sorte različitih epoha sazrevanja.
Zemljišne karakteristike rejona
U rejonu su zastupljeni sledeći tipovi zemljišta: smonice, gajnjače, kompleksi kiselih, smedjih, podzolastih i lesiviranih zemljišta i recentni aluvijalni nanosi.
Topografske karakteristike rejona
Vinogradi u rejonu podignuti su na rečnim terasama 150-300 metara nadmorske visine, brdskim oblicima terasa 200-450 metara nadmorske visine i brdsko-planinskim oblicima terasa 200-650 metara nadmorske visine.
Klimatski uslovi u rejonu
Srednja godišnja temperatura vazduha se kreće od 10,4C (sokobanjsko vinogorje) do 11,7C (matejevačko i kutinsko vinogorje).
Srednji broj dana sa temperaturom većom od 10,0 C je 194-209. Srednja temperatura u periodu vegetacije (IV-X mesec) iznosi 17,0-18,4 C. Temperaturna suma za period vegetacije u ovom rejonu iznosi 3269 – 3754C.
Godišnja suma padavina kreće se od 548 mm do 723 mm. U toku vegetacije suma padavina iznosi 280-370 mm.
Srednje trajanje sunčevog sjaja u rejonu je oko 1630 sati što se odnosi na period vegetacije. Heliotermički koeficijent u ovom rejonu kreće se od 3,90 do 5,20. Hidrotermički indeks ima prosečne vrednosti za period vegetacije od 0,93 do 1,20, a bioklimatski indeks ima vrednosti 6,60-8,58.
Većina vinogorja spada u C2 vinogradarsku zonu, a ka C1 zoni inkliniraju sokobanjsko, pirotsko i surduličko vinogorje.
Rejonizacija uslov subvencija
Sortiment vinove loze u rejonu
U rejonu su zastupljene i preporučene sledeće sorte vinove loze za obojena vina: burgundac crni, kaberne sovinjon, kaberne frank, merlo, game crni, game bojadiser, alikant buše, prokupac, vranac i muskat hamburg kao stona sorta od koje se mogu spravljati i kvalitetna crna vina.
Od sorti za bela vina u rejonu su preporučene sledeće sorte: burgundac beli, šardone, rizling rajnski, rizling italijanski, sovinjon beli, semijon, muskat otonel, silvanac zeleni, šasle, traminci, rkaciteli i nekoliko novih domaćih sorti ţupljanka, neoplanta, kladovska bela, godominka i dr.
Kao dozvoljene sorte u rejonu pojavljuju se plovdina, moslavac i ţilavka.
Karakteristike vina iz rejona
Dominiraju kvalitetna bela i crna vina, manja je količina vrhunskih vina i običnih stonih vina (uglavnom na individualnom sektoru).
Kvalitetna bela vina proizvode se prvenstveno od rizlinga italijanskog, semijona, šasli i smederevke.
Kvalitetna crna vina proizvode se od sorti: merlo, kaberne sovinjon, kaberne frank, game crni i muskat hamburg.
Bela STONA vina su uglavnom na bazi plovdine i drugih sorata, a crna stona vina su na bazi prokupca kupaţiranog sa drugim sortama.
Kao vrhunska vina u rejonu pojavljuju se vina od sorata: sovinjon, rizling rajnski, šardone, a od crnih vina kaberne sovinjon, merlo, burgundac crni i dr.
