Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Rezidba vinove loze, tri načina rezidbe

Rezidba vinove loze, tri načina rezidbe

Rezidba  vinove loze – Župski, Krajinski i GIJOV način rezidbe vinove loze. Prilikom podizanja vinograda treba izabrati uzgojni oblik čokota koji će osigurati najpovoljniji raspored i dobro osunčavanje lastara i grozdova kao i najracionalnije sprovođenje agrotehničkih mera.


Župski način rezidbe Ovaj uzgojni oblik ima stablo visine 10 – 30 centimetara, s tri do pet krakova koji trsu daju izgled voćkice s krunom peharastog oblika. U prvoj godini ukoliko su izbila tri lastara treba ih orezati na po jedno okce, ukoliko su izbila dva lastara treba jači se oreže na dva, a slabiji na jedno okce, a ukoliko se razvio jedan, treba ga orezati na dva okca. Tokom druge godine na trsu će se razviti najmanje dva lastara koje treba orezati na dva vidljiva okca. U jesen treće godine, na trsu će biti formirana osnova za četiri kraka i četiri kondira. Pošto se formira osnovni oblik čokota redovita rezidba se primenjuje u proleće. Ovaj uzgojni oblik je pogodan samo za sorte koje dobro rađaju pri kratkoj rezidbi na jedno do tri okca (“prokupac”, “plovdina”, “slankamenka“, “kreaciju”)

Rezidba vinove loze

Krajinski način rezidbe U prvoj godini na mladom trsu izbiće barem jedan lastar, a ako postoje dva, svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. Tokom druge godine iz ostavljenih okaca razviće se dva lastara i verovatno još barem jedan ili dva iz slepih okaca. U trećoj godini na trsu će biti tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog čokota. Redovitom rezidbom kondira koji su donili rod u prošloj godini treba uklanjati do osnove.

Gijov jednogubi način rezidbe
Ovaj uzgojni oblik primenjuje se u špalirskom uzgoju, a može i u uzgoju loze uz kolac. U prvoj godini ako se razvio samo jedan lastar treba ga orezati na jedno okce. U slučaju da postoji više lastara svi se uklanjaju osim jednog, koji se oreže na jedno okce. Tokom druge godine u jesen jedan od lastara i to jači treba orezati na dva okca. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla, uklanja potpuno, jer služi samo kao rezerva. Ovaj uzgoji oblik je pogodan za redovitu mešovitu rezidbu pri kojoj se luk koji je donio rod uklanja do osnove.


Gijo – Pusarev način rezidbe Kod ovog uzgojnog oblika neophodan je naslon od stubova i tri reda žice. U prvoj godini ako su na trsu izbila dva lastara, svaki se reže na jedno okce, a ako postoji samo jedan lastar treba ga orezati na dva okca. Tokom druge godine iz ostavljenih okaca izbiće dva lastara. Ova dva lastara režu se po dva okca tako da se dobije trs s dva kraka. Kod srednje visokog i niskog stabla u trećoj godini imamo dva kraka i na svakom po dva lastara pri čemu se na jednom kraku viši lastar reže na luk, a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca, dok na drugom kraku treba primeniti rezidbu kondir na kondir . Redovita rezidba je manje više ista kao i kod Gijovog jednogubog načina rezidbe, s tim što se na drugom kraku čokota ne prienjuje duga, već kratka rezidba, i to kondir na kondir.


Gijov dvogubi način rezidbe Kod ovog uzgojnog oblika razmak između redova je 1,8 – 2, a u redu 1,2-1,5 metara. Za srednje visoko stablo, tokom prve godine treba odnegovati samo jedan lastar koji se reže na visinu na koju se želi formirati glava čokota, odnosno u visini prvog reda žice, a u drugoj godini se formiraju dva kraka, a u trećoj godini na svakom kraku gornji lastar treba orezati na luk, a donji na kratak kondir, koji će davati lastara za zamenu. U slučaju da ne izbiju lastari iz kondira, prilikom rezidbe treba najniži lastar koji je izbio iz prošlogodišnjeg luka  orezati na kratak kondir a sledeći na luk.


Savjetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Dipl. inž. Dejan Jocić

foto pixabay.com

Rezidba vinove loze


Kordunica Kordunica se primenjuje u krajevima gdje se povremeno javljaju jači mrazevi, a u osnovi ovakvih uzgojnih oblika treba ostavljati rezervne kondira u slučaju izmrzavanja.


Mozerova kordunica Za ovaj tip kordunica razmak između redova treba biti 3 – 4 a u redu 1,2-1,5 metara. U prvoj godini lastar se orezuje na dva okca iz kojih se u drugoj godini razvijaju dva lastara koja se u drugoj godini zalamaju krajem leta, da bi na vrime i što bolje sazreli. U trećoj godiniu lastar se reže na visinu prvog reda žice, da bi u proleće četvrte godine na stablu kordunica nalazili dva lastara koji su u predhodnoj godini vezani za žicu u suprotnim smerovima i rasli u horizontalnom pravcu. Oni se orežu na dužinu 50 – 70 centimetara. Rodni čvorovi treba da su jedan od drugog na udaljenosti 20 – 25 centimetara. Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunica u petoj godini režu se na dva okca, sem posljednjeg koji se skraćuje na duljinu na koju treba produžiti kordunica. U šestoj godini ukoliko je sorta bujna, na starijem delu kordunica može se ostaviti po jedan luk, dok se ostali lastari orezuju na kondira.
Pored klasične, primjenjuje se i modificirana Mozerova kordunica sa stablom visine 120 – 130 centimetara i formiranom Jednokrake ili dvokrako kordunica. Na pomenutu visinu postavlja se prečka na koju se vodoravno naslanjaju tri reda žice. Lastari izbili iz kondira za zamenu provlače se kroz dva reda dvojnih žica.


Silvoz kordunica Međuredno rastojanje za ovaj tip kordunica je 3 – 4 metra između redova i 1-2 metra u redu. U jesen druge godine na visini od 120 do 150 centimetara ostave se po tri okca, dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Na proleće četvrte godine od lastara se formiraju krakovi kordunica, a u petoj lastari koji su se formirali na krakovima kordunica prekraćuju se kondira. Redovita rezidba se sastoji u tome što se prilikom duge rezidbe u svakom rodnom čvoru, najnižu rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk, a a ostali se uklanjaju do osnove. Međutim, za mešovitu rezidbu u rodnom čvoru se ostavlja redovito jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk.


Kazarsa Za ovaj tip kordunica loza se sadi na rastojanju 3-3,5 metara u špaliru, pri čemu se najčešće sade dva kalema u jamicama. U jesen prve godine lastar se orezuje na dva timska okca, da bi se na proleće treće godine lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekratio na visinu od 80 centimetara i obavezno privezao uz naslon. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara, gdje će najviši poslužiti za formiranje produženog dela vertikalnog, ali i horizontalnog dela stabla kordunica. Tokom naredne vegetacije mora se redovito kontrolirati okomito stablo i eventualno izbile lastara na njima treba uklanjati jer će konkurisati višim lastarima. Na proleće četvrte godine položeni dio lastara prekraćuje se na dužinu od oko jednog metra. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove – ukoliko nije potreban. Na položenom delu kordunica ostavlja se najviše četiri do šest pravilno raspoređenih kondira. U prizemnom rodnom čvoru primenjuje se kratka rezidba, odnosno stavlja se jedan kondir sa dva okca.


Dipl. inž. Igor Andrejić

foto pixabay.com

Rezidba  vinove loze 

Pročitaj i ...

nega vina

Nega vina za dobar kvalitet i dugotrajnost

Berba i proizvodnja šire je početak dugog putovanja jer tek nega vina daje kvalitet. Nakon …