Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Sorta vinove loze Panonia. Vreme je da nova sorta vinove loze koja je nastala u našem Institutu zauzme svoje mesto, tako da Vam preporučujemo Panonia sortu vinove loze iz Sremskih Karlovaca. Nove sorte vinove loze daju nadu da ćemo gajiti naše loze i dobijati odlična, naša, autohtona vina. Naučnici su uložili veliki napor da uzgoje interspecie hibrida vinove loze. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima je osvojio uzgoj novih 8 sorti – Lasta, Karmen, Petra, Panonia, Petka, Rubinka, Bačka, Morava.
Stvorili su ih ukrštanjem poznatih sorti i selektovali one koji imaju otpornost ili veliku toleranciju prema patogenima. To su učinili prof. dr Nada Korać, prof dr Petar Cindrić i prof. dr Vladimir Kovač.
Panonia
Klimatske promene su uslovile da vinogradari potraže sorte koje odgovaraju novonastaloj situaciji. Iskustva domaćih vinogradara su veoma pozitivna. Naše sorte su otpornije na bolesti, lakše podnose mrazeve uz solidan rod oko 10 – 11 tona po hektaru. Jako je važno da se ove sorte manje prskaju zaštitnim sredstvima što osim uštede novca i utrošenog rada donosi zdravije grožđe, bolju zaštitu prirodne okoline.
Panonia je rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonia se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Sorta vinove loze
Petra
Petra (Kunbarat x Pinot noir) je bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja preko 20% šećera. Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih i aromatičnih vina. Rakija od grožđa Petre takođe ima izraženu aromu.
Petar Jovičić
