Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Spontano vrenje je opasnost za vina u podrumu u proleće

Spontano vrenje je opasnost za vina u podrumu u proleće

Spontano vrenje je moguće u proleće – Visoke temperature za ove mesece mogu doneti probleme vinarima. S obzirom na to da je vino jako podložno promenama, ukoliko bi došlo i do najmanjeg propusta u toku proizvodnje i čuvanja istog, treba strogo voditi računa o njegovom kvalitetu i često ga nadgledati i proveravati da ne bi došlo do nepoželjnih pojava koje bi se odrazile na njegov kvalitet. Jedna od nepoželjnih pojava je i prolećno spontano vrenje ili takozvano naknadno spontano vrenje. Prolećno spontano vrenje javlja se kod vina koja sadrže veće količine neprovrelog šećera (više od 4 gr/lit.) ako se radi o suvim vinima.

Ukoliko je proizvođač vina namerno hteo da napravi polusuvo, poluslatko ili neko drugo vino ovaj odnos šećera naravno da se ne uzima kao merilo. Treba napomenuti da kod vina u toku hladnih dana i niskih temperatura desi se da dođe do prekida vrenja koje može biti izazvano na više načina počev od fizičko-hemijskih reakcija u vinu, ali i do nekih jednostavnih stvari kao što su na primer ako vino makar i na kratko bude izloženo jako niskim temperaturama doći će do prekida vrenja usled nedoviranja šećera.

Spontano vrenje je opasnost za vina u podrumu u proleće

sortna vina beli prelom

Vina sa neprovrelim šećerom obično sadrže malo ukupnih kiselina i sklona su pojavi spontanog vrenja pod uticajem naglog povećanja temperature, a to se obično manifestuje u proleće prilikom otopljenja. Tom prilikom može doći do bolesti vina kao što je zavelica vina. Ukoliko dođe do ove pojave ovakva vina su jako neprijatnog bljutavog ukusa koji podseća na rasol. Ako se ne uoči na vreme ovakva vina postaju praktično neupotrebljiva.

Ova pojava može se izbeći tako što vino treba što češće proveravati. Nedovrelost vina se najčešće oseća na ukusu (vino je sladunjavo). Ukoliko podrumar nije siguran u proceni najbolje je vino odneti u laboratoriju i proveriti % šećera i sadržaj ukupnih kiselina.

Sprečavanje pojave nedovrelosti – da ne bi došlo do ove pojave treba kao što je već rečeno što češće proveravati gore navedene parametre. Ukoliko ipak dodje do pojave nedovrelosti potrebno je odmah izazvati previranje neprovrelih šećera.

Zatim potrebno je izvršiti blago sumporisanje i provetravanje. Upotrebljava se naviše 5 g vinobrana na 100 lit. vina. Ostaviti da odstoji pa izvršiti pretakanje. Nakon pretakanja iz čiste bačve uzeti manju količinu vina i zagrejati. Tako zagrejano vino vratiti u vino u bačvi vodeći pri tom računa da temperatura u bačvi posle dodavanja zagrejanog vina bude oko 20 stepeni.

Tek nakon urađenog ovog postupka može se po potrebi dodati selekcionisani  kvasac. Vino je sada spremno za doviranje i biće svedeno na optimalne granice šećera.U ovakvim slučajevima proces je potpuno završen i ne postoji opasnost od naknadnog vrenja u vreme povećanih temperatura. Ukoliko dođe do prolećnog spontanog vrenja takvo vino je toliko postalo bolesno da nema apsolutno nikakve svrhe ni pokušavati da se „leći“. Takvo vino je bolesno i potpuno neupotrebljivo. Kod ovakvih pojava ostaje samo upozorenje za sledeću berbu i preradu – nedovrelo vino ne sme kao takvo dočekati proleće.

Zorica Petkanić, dipl. ing.

Pročitaj i ...

nega vina

Nega vina za dobar kvalitet i dugotrajnost

Berba i proizvodnja šire je početak dugog putovanja jer tek nega vina daje kvalitet. Nakon …