Vinograd napadaju bolesti tokom maja meseca

Vinova loza je “krenula” i vinograd već čekaju bolesti i borba za dobar rod na jesen. S obzirom na to da je početak razvoja plamenjače vezan za period pre cvetanja vinove loze, proizvođačima se preporučuje primena fungicida u cilju preventivne i kurativne zaštite. Cvetanje vinove loze je najosetljivija faza kada lako dolazi do infekcije ukoliko nema adekvatne zaštite. Uz plamenjaču treba nastaviti sa primenom fungicida u cilju suzbijanja i pepelnice (Uncinula necator). Preporuka je primena nekih od sledećih fungicida:

1.  Mikal flash (a.m.folpet+fosetil-Al) 4kg/ha
2.  Equation Pro (a.m.cimoksanil+famoksadon) 0,4 kg/ha ili
3.  Forum star (a.m.ditianon+dimetamorf) 1,5kg/ha

Vinograd napadaju bolesti tokom maja meseca

Za suzbijanje pepelnice treba koristiti fungicide na bazi sumpora

1. Thiovit jet, Kumulus 4kg/ha u kombinaciji sa preparatom Vivando (a.m.metrafenon), 0,2 l/ha ili
2. Crystal 250 SC (a.m.kvinoksifena) 0,2l/ha ili
3. Postalon (a.m.kvinoksifena+mikrobutanil)  
   

Značaj magnezijuma za vinograd

Magnezijum je sastavni deo biljnog zelenila – hlorofila, pa je njegova fiziološka uloga u procesu asimilacije vrlo značajna. U 1 gramu suve mase, lišća vinove loze nalazi se 2 do 4 mg magnezijuma. Premda je magnezijum neophodan biogeni element u ishrani vinove loze, njega ne nalazimo u zemlji u velikim količinama. Srećom, većina zemljišta sadrži dovoljno magnezijuma. Njegov nedostatak je češći na laganim peskovitim zemljištima. Posledice nedostatka su pojava žutila lišća, asimilacija je usporena-oslabljena, lastari slabo sazrevaju, a grožđe sadrži malo šećera.

Nedostatak magnezijuma vrlo lako se uočava na lišću. Između nerava lista pojavljuje se žuto polje, a kod većeg nedostatka žutilo može zahvatiti ceo list. Smatra se da sušenje peteljke na nedozrelom grožđu nije uvek posledica ranog botritisa, već je često uzrokovano poremećajem u odnosu biljnih hraniva kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Pošto je magnezijum antagonist kalcijumu, to dodavanje kalcijuma u zemljištu u kojem ga nema, može sprečiti štetno delovanje magnezijuma. Naime, magnezijum u višku može toksično delovati na čokot, koji brzo propadne.

Vrlo često mladi vinogradi prve dve godine osećaju nedostatak magnezijuma, razlog je što se magnezijum u zemljištu nalazi u dubljim slojevima, koji je nepristupačan korenu mladog čokota, sve dok se korenov sistem ne razvije u dubinu.

Višak kalijuma takođe može sprečiti usvajanje magnezijuma. Zapaženo je da zaštitna sredstva na bazi cinka smanjuju sadržaj magnezijuma u lišću, dok sredstva na bazi bakra NE.

Ljubiša Đorđević, dipl.ing